Intervju Vladimir Petrović: Mlađi od 60 godina ne treba da se čuvaju zaraze

Foto: Andrej Pap

Faktor koji će imati više uticaja na pojavu novog epidemijskog talasa je nivo kolektivnog imuniteta u populaciji, pre svega kod mlađih od 50 godina, pa i onih do 60 godina starosti. Tu ne treba insistirati na izolaciji i socijalnom distanciranju. Zašto? Zato što nas to dovodi do masovnije asimptomatske zaraze ili obolevanja sa blažom kliničkom slikom. Istovremeno, to bi održalo funkcionalnost zdravstvenog sistema i podiglo nivo kolektivnog imuniteta

Oko 108 miliona stanovnika jednog regiona na severoistoku Kine ponovo se nalazi u izolaciji, pošto se ponovo pojavio koronavirus. U zemlji koja je prva proglasila kraj epidemije zbog “samo” 34 zaražena, svi stanovnici grada Šulan, kao i dobar deo žitelja u Đilinu u potpunom su karantinu. Preciznije, dosad “neviđenom”, kako prenose svetske agencije, objašnjavajući da su pomenuti gradovi sasvim blokirani i stanovnicima je dozvoljeno da jednom u dva dana izađu u nabavku na dva sata, i to po jedan iz domaćinstva. Svi ulazi i izlazi iz gradova su zatvoreni.

Malo je verovatno da su Kinezi pre nepuna dva meseca nakon proglašenja kraja epidemije računali da će već u maju ponovo biti ugroženi. Znači li to da za dva meseca i Zapad treba da bude spreman za nove smrti, blokade i karantine? Od čega zavisi kada će i hoće li se zaraza ponovo vratiti i ima li išta što je moguće uraditi, a kineske vlasti nisu, pa da do ovoga ne dođe? Na ova pitanja odgovore nam daje profesor dr Vladimir Petrović, epidemiolog, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine i član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti covid-19.

Kakva je putanja kretanja virusa i kada bi se mogao vratiti, s obzirom na to da se seli na južnu hemisferu? Može li se kretanje SARS-CoV-2 uporediti sa sezonskim gripom?

Zemlje na južnoj polulopti ulaze u jesen i zimu i ukoliko iskuse široku rasprostranjenost i visok intenzitet aktivnosti virusa, odnosno masovne epidemije, moguće je da nam se virus na jesen vrati, što bi bilo slično kretanju gripa. Jedina razlika koja bi mogla da se desi jeste period zime i jeseni, kada bi moglo doći do registracije prisustva virusa. Grip se najčešće javlja u periodu od januara do aprila, a novi koronavirus mogao bi se javiti ili u kasnu jesen ako se vrati drugačiji sa južne polulopte ili u ranu jesen po otvaranju škola, ako se ne prokužimo tokom leta, odnosno u uslovima niskog nivoa kolektivnog imuniteta.

Koliki nam je to imunitet potreban i kako ćemo ga steći uz mere fizičkog distanciranja?

Da razjasnimo, hoće li doći do novog talasa epidemije zavisiće ponajviše od dva faktora, i to poštovanja mera socijalnog distanciranja od kategorija u riziku i nivoa kolektivnog imuniteta u populaciji. Faktor koji će imati više uticaja na pojavu epidemijskog talasa je nivo kolektivnog imuniteta u populaciji, pre svega kod mlađih od 50 godina, pa i onih do 60 godina starosti. Tu ne treba insistirati na izolaciji i socijalnom distanciranju. Zašto? Zato što nas to dovodi do masovnijeg asimptomatskog zaražavanja ili obolevanja sa blažom kliničkom slikom. Istovremeno, to bi održalo funkcionalnost zdravstvenog sistema i podiglo nivo kolektivnog imuniteta. Nivo kolektivnog imuniteta od 60 odsto, a neki u svetu tvrde i već od 40 odsto prokuženosti celokupne populacije može da bude dovoljan da epidemijskog talasa i ne bude i da zdravstveni sistem neometano pruža zdravstvene usluge građanima. Možemo to zvati “švedskim pristupom”, ali u ograničenoj populaciji tokom pravog vremenskog perioda.

Na koga mislite kad kažete “ograničena populacija”?

Snaga drugog talasa obolevanja zavisi od toga da li su i u kojoj meri zahvaćene grupe u riziku kod kojih se očekuje teža klinička slika. Tu ubrajamo dve kategorije ljudi. U prvu spadaju hronični bolesnici koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, uključujući i povišen krvni pritisak, hroničnih plućnih bolesti, dijabetes melitusa, gojazne osobe i osobe koje boluju od malignih neoplazmi. U drugu grupu spadaju najstarije osobe koje su u kolektivnom smeštaju u gerontološkim centrima, kao i druga lica u kolektivnom smeštaju koja su na dugotrajnom lečenju, bez obzira na uzrast. Pojava bolesti u ovim kategorijama je proporcionalna težini same epidemije, odnosno povećanoj verovatnoći smrtnog ishoda. Stoga kod ovih osoba i dalje treba sprovoditi pojačane mere do momenta kada budemo imali na raspolaganju vakcinu kojom bi se mogli štititi tako da do bolesti ili ne dođe ili, ako i dođe, da bude praćena blažom kliničkom slikom. To je sličnost sa vakcinacijom protiv gripa jer je cilj i jedne i druge smanjenje viška smrtnosti u populaciji.

*Ceo intervju pročitajte besplatno OVDE

(Novi magazin)

Napišite komentar