Intervju Omer Hadžiomerović: Izjava Vučevića opasna i nedozvoljiva

Prethodna godina okončana je novim klinčom izvršne i sudske vlasti zbog nimalo retoričkog pitanja gradonačelnika Novog Sada, funkcionera SNS-a Miloša Vučevića, sudijama služe li “narodu ili dokazanim lopovima”.

“Klinč između izvršne i sudske vlasti traje već decenijama, ne samo kod nas, ovo je još jedan primer da se ništa nije promenilo”, kaže Hadžiomerović za Novi magazin: “Rad suda je javan, sudske odluke mogu biti izložene kritici, pitanje je kako se ta kritika daje i u kom trenutku. Ako dajete ocenu odluke dok postupak nije pravosnažno okončan, to predstavlja pritisak na sud jer ako neko kaže da je odluka skandalozna, da je velika sumnja da je to korupcija, postavlja se pitanje kako će se ponašati drugostepeni sud, kako će razmišljati i odlučivati sudije u drugom stepenu. Hoće li se pitati ‘ako potvrdim odluku ispašće da sam i ja korumpiran, ako ne potvrdim da li sam neko ko ide suprotno mišljenjima koje iznose političari?’.

Izjava je opasna, nedozvoljena i nije u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23. Ovakvo ponašanje političara u direktnoj je suprotnosti sa onim što su sami preuzeli kao obavezu da urede po pitanju vladavine prava.

*Već dugo se kao osnovno pitanje nameće izbor sudija i tužilaca, smatra se da je pod uticajem izvršne i zakonodavne vlasti. Kako se samim izborom može eliminisati taj preveliki uticaj?

Kad govorimo o nezavisnosti sudske vlasti, ona se uvek odnosi na odnos sudske i druge dve grane vlasti; pitanje nepristrasnosti je odnos suda prema strankama u postupku, prosto rečeno – da ne navijaju. Kad govorimo da li je sudstvo pod uticajem politike, govorimo o tome kakav je pravni okvir, pravne garancije nezavisnosti, kasnije govorimo o stvarnim garancijama, koliko se one poštuju u realnosti. A koliko se poštuju vidimo iz prethodnog primera.

Naša država je u pristupnim pregovorima sa EU preuzela obavezu da otkloni mogućnost političkog uticaja. Taj uticaj nije više direktan, da neko zove i kaže “presudi tako”, mada prethodni primer pokazuje da i toga ima, uticaj je uglavnom posredan. Jedan od tih načina je i izbor sudija, odnosno da li prvenstveno ili u velikoj meri zavisi od druge dve grane vlasti. Srbija je preuzela obavezu da promeni ustavni okvir pošto Ustav predviđa da sudiju prvi put na sudijsku funkciju bira Narodna skupština na predlog Visokog saveta sudstva, a sa druge strane da eliminiše uticaj politike u VSS, da ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora ne budu članovi ovog tela. Pretpostavljam da ćemo tu obavezu ispuniti, mada to ide teško, čuju se i neki stavovi suprotni onim u akcionim planovima.

Postoji opasnost da mi ustavnim promenama, zatvarajući jedan kanal uticaja, otvorimo neke druge; za Društvo sudija jedan od tih kanala je stavljanje Pravosudne akademije u Ustav. Samo da napomenem, Društvo sudija je zajedno sa Ministarstvom pravde osnovalo Pravosudni centar iz kojeg je nastala Akademija, mi nemamo ništa protiv da to bude obrazovna ustanova na kojoj će sudije usavršavati svoje znanje i veštine, ali smo protiv toga da Akademija ima odlučujuću ulogu u tome ko će postati sudija. Ako vi u Ustavu kažete da je obavezan uslov da sudija završi Pravosudnu akademiju, onda se de facto ulaskom u Akademiju vrši predizbor sudija i VSS mora da izabere samo tog kandidata. Pri tome nema uslova nezavisnosti same Pravosudne akademije.

*Po viđenju sudija, Akademija je samo mogućnost za dodatnu obuku i specijalizaciju?

Tako je, Pravosudna akademija može imati značajnu ulogu i u početnoj obuci, da sudije koji se prvi put biraju povećaju nivo stručnosti, znanja i veština, ali mi smatramo da to nije jedini način na koji se to može postići i da ne bi bilo celishodno Ustavom se ograničiti samo na tu mogućnost. Postoji i mentorski sistem, ne treba se odreći nijednog modela.

*Koja bi bila uloga Visokog saveta sudstva u budućem izboru sudija?

Akcionim planom je predviđeno da Visoki savet sudstva bude telo koje će birati sudije i odlučivati o njihovom statusu, razrešenju i slično. Visoki savet sudstva je dobro zamišljen kao institucija, ali znamo koliko je bilo problema u ovo vreme kada se govorilo o opštem izboru ili reizboru sudija, to telo nije pokazalo da je na visini zadatka. To ne znači da treba da ga ukinemo, naprotiv, treba da ga ojačamo, osposobimo za funkciju koja mu po Ustavu i pripada – da štiti nezavisnost sudske vlasti, sudija i sudstva.

Čini mi se da je ova poslednja situacija kada je Savet reagovao na izjavu gospodina Vučevića dobar primer. U Akcionom planu je i predviđeno da VSS razradi pravilnik za javno i preventivno reagovanje uvek kada je ugrožena sudska nezavisnost. Ustavna obaveza mu je i inače da po cenu “sukoba” sa druge dve grane vlasti reaguje, da sudijama pruži zaštitu uvek kad rade savesno i stručno.

*Tokom javne rasprave o ustavnim izmenama Društvo je došlo u sukob sa Ministarstvom pravde. Da li je izbor sudija razlog tome?

Nije samo to razlog razmimoilaženja. Ministarstvo je pozvalo civilni sektor i strukovna udruženja među njima na raspravu o ustavnim promenama, ali nije odredilo pravac, smernice za davanje tog mišljenja. Društvo sudija, kao i ostale organizacije koje su istupile iz tog procesa, držalo se onoga što piše u Akcionom planu i dali smo svoje predloge. Bilo je i drugačijih viđenja i nama se čini da je Ministarstvo na toj liniji iako nikada nisu javno dali svoj predlog.

Mi ostajemo pri svojim predlozima.

Pogledajte intervju —>>>

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike