Intervju Nataša Milojević: Svako angažovanje građana je političko

Fond socijalne i demokratske inicijative (FOSDI) obeležio je dvadeset godina rada, pa je osnivačica Fonda Nataša Milojević u prigodnom obraćanju javnosti zapisala nekoliko teza o tome zbog čega posla imaju više nego ikada, između ostalog, “svesni tužnog kraja svake ideologije… ne odričemo se prava na sopstvenu viziju i verovanje”.

*Politički ste bili aktivni pre i posle 5. oktobra, narodna poslanica, pa onda 20 godina građanski aktivni. U čemu je razlika između političkog i građanskog aktivizma?

Suštinska razlika ne postoji, posebno pošto je reč o istoj ličnosti. Bila sam narodna poslanica do 2004, a istovremeno sam bila aktivna i podržavala ono što se zove građansko društvo i aktivizam građanskog društva. To možda zvuči kao isprazna fraza, ali zapravo odgovornost je ista, razlika je tehnička, institucionalna. Ako si politički aktivna, članica partije i poslanica u Skupštini Srbije, činiš da se društvene promene odvijaju unutar institucija. Građanski aktivizam znači da si donosilac ideja koje doprinose poboljšanju tih institucionalnih činjenja. Nema razlike, odgovornost je u svakom slučaju ključna.

*Čitavu deceniju postoji mnogo lokalnih pokreta koji imaju dobar učinak, neki su ulazili u lokalne parlamente, ali stalno govore da nisu politički angažovani. Kako ne shvatamo da je svaki oblik građanskog otpora političko angažovanje?

Pitanje za politikologa, moj odgovor je isti; svako angažovanje građana je političko. Tvrdnja “ovo nije politika” izraz je nepoznavanja političkog sistema. Šire od toga imamo problem koji nije od juče, a to je nedostatak znanja o tome šte su socijalne, društvene promene, šta je političko, o tome da je svaki lični društveni angažman koji doprinosi razvoju društva istovremeno politički. Otuda imamo zabludu nekih pokreta sa poštenim i dobrim idejama, kao što su ekološki, građanski, koji povremeno osvajaju vlast na lokalnom nivou, imaju jasnu svest o tome da su promene neophodne ili o tome da su vršioci vlasti korumpirani i žele da ih pobede…

*Naspram su vlasti?

Da, naspram, i to je već političko mišljenje. Sa druge strane, ono što odlikuje savremenu političku i sociološku teoriju jeste da nemamo isporučenu, tako da kažem, jasnu ideologiju 21. veka.

*Tužan kraj svih ideologija?

To je bilo i krajem 20. veka. Teoretičari i kolege novinari koriste izraze globalizacija, liberalni kapitalizam, nova levica, nova stvarnost, a to su zapravo pokušaji da se ideološki zaokruži, da se da dobar naslov ovome u čemu danas živimo i šta nam se događa. I stalno koristimo izraz “ovo” ili “situacija” ili “ovo vreme”, što potvrđuje tezu da nema jasnog ideološkog okvira. Bar nama, organizacija kojoj pripadam je levica ili levi centar, ali nema ideološkog okvira u kojem bismo se kretali suvereno i zahvatili u korpus ideja koje zastupamo.

Socijaldemokratske izvorno iako se stalno govori o krizi socijaldemokratije?

Kriza je nosilaca tih “zvanja”, partija, vršilaca funkcija unutar partija, samim tim i onih koje su na vlasti u Evropi, pre svega. Nije kriza socijaldemokratske ideje u smislu da ona ne može da se prepozna ili primeni u savremenom društvu, može, ali ako vršioci vlasti ne prave nedopustive kompromise; mogu da ih izlistam, ali ovo je intervju za pet minuta. Nedopustivo je biti korumpiran vršilac vlasti, što se svuda događa, što ne znači da aktuelnu vlast u Srbiji aboliram kao manje korumpiranu, naprotiv. Ali korupcija je postala nova stvarnost, nova normalnost u bilo kom obliku, a najgore je kad je korumpirana politička ideja.

*Zašto prepoznajem socijaliste (SPS) u tome?

Tako je, jeste. Onda sloj društva koji razume levicu kaže “nemoj mi pominjati ništa što počinje na soc!” jer to identifikuju sa aktuelnom partijom za koju ne znamo da li će ponovo biti u vlasti ili opoziciji, što je za nas irelevantno, za njih nije. Tako otvaramo problem. FOSDI 20 godina radi i svaki put – bez obzira na to da li je reč o projektima i problemima iz oblasti ekologije, ženskih, ljudskih prava, kulturnog dijaloga – nastojimo da zastupimo jednu od osnovnih krilatica, a to je da se zalažemo za društvo znanja.

*Sledeće dve teze možemo da povežemo “ne zanemarujući vrednost ideja…”, udruženi i otvoreni “pletemo mrežu istomišljenika”. Zalažete se povezivanje pokreta, čak i političkih partija, da se napravi društveni front na osnovama solidarnosti, koja je u osnovi zanemarene socijaldemokratske ideje?

Da. Prvo, mi se ponašamo kao pauk ili smo deo te mreže, pripadamo koalicijama i asocijacijama koje deluju i na nivou Srbije, i regionalno, i evropski, a sarađujemo i sa onima preko raznih voda i okeana. Drugo, jedna od ideja vodilja je internacionalizam, ne globalizam.

*Ne nova internacionala, peta, šesta?

Ne, upravo to otvara pitanje korumpiranosti onih koji su vršili vlast iako su predstavljali socijaldemokratsku opciju. Internacionalno delovanje podrazumeva da se radi analiza svakog pojedinačnog socio-političkog, namerno ću ovo reći, tržišta. Bez obzira na to što su sličnosti ogromne, u evropskim društvima posebno, zbog konzumerizma, informacija, konzumiranja socijalnih mreža, čak i postojanja svetskih brendova, sva društva liče, međutim, ne može se staviti znak jednakosti.

Zašto je važan internacionalizam? Zato što uzimate iskustva od onih koji su postigli uspehe unutar svojih društvenih promena, koji su napredovali, ostvarili neke društvene ciljeve na koje treba da se ugledamo i koje treba da primenimo. Zemlja koja je ranije bila uzor, nažalost, više nije, švedski društveni sistem ima jasan poreski sistem koji nije nimalo nežan prema najbogatijima i vrlo je solidaran sa onima koji nemaju. To je švedski sistem, nije švedski sistem “svi živimo dobro i ne radimo ništa”, kako se ovde tumači u većini glava. Zašto je još važan internacionalizam? Bili su izbori u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji, jeste to bivša Jugoslavija, ali važno je zbog praćenja procesa i uticaja običnog građanina/ke na procese. Zato smo rekli, bez obzira na to što ne postoji ideološki okvir u kojem se udobno krećemo, postoji idejni okvir, težnja, očekivanja, želje nas običnih građana kako da izgleda naše društvo.

I to je ključno pitanje, kakvo društvo želimo. Šta znači izbor? Kada bismo sada pitali sve građane Srbije kakvo društvo žele, zemlju, grad, ulicu, dobili bismo beskrajno mnogo odgovora, a jedno je sigurno – većina bi bila lišena znanja, dobre promišljenosti. Većina bi rekla “hoću dobru platu, besplatno školstvo i zdravstvo ili u meri u kojoj je participacija podnošljiva, neću izvršioce, hoću da odlučujem o urbanizmu… Hoću da živim bolje, ovde ne može da se živi, hoću da idem u inostranstvo”. I većina bi rekla da se treba učlaniti u neku partiju jer partije omogućavaju da se bolje zaposle…

*I ako smem da dodam, većina neće biti svesna zašto ne treba da pristane na rad za minimalac!

I zašto treba da se knjiži taj minimalac. Šum koji je nastao je preveliki, previše je informacija koje treba prosejati, šta su činjenice, a šta služi tome da šum bude veći, da zbunjenost građana bude veća, naše reakcije manje revolucionarne, da zapravo izostanu i da se pomirimo sa stanjima. A mirenje sa stanjem jedna je od najvećih opasnosti.

(Novi magazin)

Napišite komentar