Interni revizori nisu špijuni

Ako se ima u vidu nekadašnji stav i rukovodstva i zaposlenih o internom revizoru, napredak nije malo.

"Da su to neki špijuni, inspektori, doušnici, da će imati štete od njihovog rada, do ovog sad što imamo a to je da su oni prijatelji rukovodstva i da i oni kao zaposleni koji nisu rukovodioci, imaju puno koristi od interne revizije", kaže Spomenka Vircburger, pomoćnik ministra finasija.

Kao čovek iz kuće, interni revizor je prvi koji ukazuje na propuste u procedurama, moguće rizike, i otkriva ko je za šta odgovoran. Među 96 internih revizora u lokalnim samoupravama, odnedavno je i revizor u Opštini Osečina napisao prvi izveštaj.

"Najvažniji zaključak do koga se došlo jeste da je utvrđeno da postoji 16 miliona nenaplaćenih potraživanja, po osnovu komunalne takse", kaže Marko Matić, interni revizor Opštine Osečina.

Cilj interne revizije je i da olakša posao državnoj reviziji, koja bi se oslanjala na njihove izveštaje, ubrzala posao i povećala broj onih koje kontroliše. Međutim kažu da interni izveštaji, za sada nisu takvi.

Duško Pejović, držvni revizor kaže da se uočava napredak u radu, u njihovom broju u njihovoj obučnosti, ali napredak ide sporije a mogao bi biti brži.

Radi ubrzanja, ušlo se u drugu fazu RELOF – programa koji finasira švjcarska vlada. Kažu da su evropski standardi i kod nas primenljivi ali da je to proces, i da nije dovoljno samo utvrditi, da li se novac troši u skladu sa zakonom.

"Sada treba da se pomerimo ka tome da li je to u skladu sa ciljem, da li ste to uradili efikasno, da li je to što radite proizvelo neki efekat i da li u krajnjem slučaju građani imaju neku korist od toga", kaže Ana Jolović, direktorka RELOF projekta.

U protekloj deceniji, više od 400 internih revizora dobilo je certifikat Ministarstva finasija.

Zakon koji je uveo interne revizore i dalje ne predviđa kaznu za one koji ih ne postave. Moguće je i da isti revizor obavlja internu kontrolu u više opština ili javnih preduzeća.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar