Imena ulica ponovo dele javnost – mnogi Beograđani više ne znaju gde žive

Stare beogradske ulice deo su tradicije grada, ali se u njima teško snalaze oni koji tu ne žive. Čak ni građani koji su tu 20, 40 ili više godina, često ne znaju tačno u kojoj ulici žive, jer ih ona Vukova – čitaj kako je napisano, uglavnom zbunjuje.

U blizini table sa nazivom Ulice generala Ždanova, nalazi se i ona sa nekadašnjim nazivom – Pohorska.

Kada se sukobe mišljenja građana oko imena ulica, rešenje može da bude i postavljanje dve table sa različitim imenima – pola-pola, pa kome se kako dopadne.

Na okretnici 16 na Novom Beogradu, u ulici koja se već četiri godine ne zove Pohorska, ekipa RTS-a pitala je vozače gde je njihova početna stanica.

Jedan od njih je rekao da je početna stanica u Pohorskoj, iako se ulica tako ne zove već četiri godine.

Mnogi ne prihvataju promene imena ulica, ali je to ipak nešto što prati skoro sve gradove u Evropi.

Aplikacija koja pomaže da se promenama uđe u trag 

Od 2000. godine do danas, više od 9.000 ulica promenilo je naziv. Neke od njih su preimenovane i više puta, a nekima su vraćena imena koja su ranije nosile.

Na sajtu Sektora statistike Gradske uprave, već godinama postoji aplikacija koja pomaže da se uđe u trag ulicama čiji su nazivi menjani od 2000. godine.

Po najavama nadležnih, neke beogradske ulice uskoro će promeniti nazive.

Tako će, na primer, žitelji Zagorske ulice u Zemunu, uskoro dobiti adresu u Ulici Blagoja Jovovića.

"U Zagorskoj niko nije pitao stanare" 

Meštanin Zagorske ulice žali se jer, kako kaže, niko nije pitao stanare da li žele ili ne žele promenu naziva ulice.

U MUP-u kažu da obaveštenje o utvrđivanju naziva ulice ili kućnog broja, odnosno o promeni postojećeg, koje izdaju nadležne Službe za katastar nepokretnosti, građani mogu priložiti i sami, ukoliko to žele.

Oni nisu u obavezi da podnose zahtev za prijavu prebivališta, niti da prilažu dokaz o uplati republičke administrativne takse.

Stare države vekovima ne menjaju nazive ulica

Istoričari se slažu sa tim da postoje mnoga imena koja treba da budu zapamćena, ali da to može da se uradi na više načina.

Istoričar Bojan Dimitrijević smatra da toponimi nisu baš adekvatni za menjanje naziva ulica, zato što su oni u srpskoj prošlosti, možda pre 100-150 godina, izražavali neke srpske nacionalne i vojne ciljeve za koje su se preci borili.

U našem okruženju, dobar su primer stare države poput Mađarske i Austrije, koje vekovima ne menjaju nazive svojih ulica, čak i onda kada dođu u neprijateljstvo sa pojedinim zemljama.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike