Ibarska magistrala, od pesme do leleka

Od zemljanog puta, postavljanja kocke, prolaska prvih automobila prošlo je više od pola veka. Ibarska je građena pet godina, a posla je bilo i za meštane rudničkih sela.

Na putu koji će zameniti prugu uskog koloseka i drumom povezivati ljude i gradove, fizičke i zanatske poslove radili su za nadnicu. Sada gotovo neverovatno zvuči da se radilo krampom, budakom i drvenim kolicima, kao i da je tunel u Štavici prokopan ručno.

"Pri kraju je došlo, pri kraju kad je već počelo da se kocka, došao je jedan damper te dovlačio pesak, te zabrisivali za onom kockom. Inače, ono drugo je sve urađeno ručno", priseća se Mileta Đorđević iz Ugrinovaca.

Asfalt je stigao dosta kasnije, a potom je Ibarska postala jedna od najprometnijih saobraćajnica.

Gde god da se putovalo u staroj Jugoslaviji nezaobilazna je bila i Ibarska magistrala. Zato je na gotovo svakih deset kilometara bilo kafana, u kojima su vozači i putnici odmarali.

"Magistrala je bila u punom jeku. Bile su gužve ogromne. Onda je bilo srećno vreme, to se neće ponoviti. U toku dana, radnog vremena od do 24, ustvari restoran je radio non stop, to 50 do 100 autobusa dnevno je bilo. Nije moglo da se postigne da se posluži", priča konobar Dragan Rašić.

Kafane i muzika

O kafanskom provodu na Ibarskoj, uz muziku i specijalitete, još uvek se priča. Čuvene kafane "Volan", "Šofer" i mnoge druge odavno su zatvorene.

Ni u Majdanu podno Rudnika posla više nema kao osamdesetih.

"Imalo je toliko posla, lokal je mali, ali ipak moglo je da primi dosta gostiju. Držali smo hranu, muziku. Imalo je posla od jutra do večeri da se ne sedne. A sad već nema", kaže Zorica Ristović iz Majdana.

Decenijama je sav putnički i teretni saobraćaj prolazio Ibarskom. Putem izvijuganim uz rudničke padine krstarili su autobusi i kamioni. Dnevno skoro dvadeset hiljada vozila.

"Crna magistrala"

Zbog velikog broja saobraćajnih nesreća o njoj se govorilo kao o "crnoj magistrali", a na mnogim deonicama bile su označene crne tačke.

Dragan Dobričić iz Majdana ukazuje na mesto gde je bila jedna od crnih tačaka.

"Prva kišica kad udari, posle prašinica i stalno se dešavali udesi. Na ovoj krivini iza mene tu je bilo po deset udesa za sat vremena", napominje Dragan.

Ibarska je odnela mnoge živote. Za pomoć na putu i šlep službu bilo je svakodnevno posla, kojim se od devedestih bavi Dragan Nikolić iz Gornjeg Milanovca.

"Na svakih 50 metara je neko nastradao od ovog pravca Čačka pa do Ljiga, a taj deo magistrale ja sam pokrivao i pokrivam. Nagledao sam se dosta, dosta strave i užasa i ne želim ni da se sećam toga", kaže Dragan.

Ibarska magistrala duga skoro tri stotine kilometara obeležila je pola veka života i razvoja ljudi i gradova koje spaja. Pamtiće je mnogi i po lepim uspomenama sa putovanja.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike