Iako bez noge, Radoman se ne predaje – uspeva da obavi sve poslove

Za dugu zimu na obroncima Kamene Gore šezdesetjednogodišnji Radoman se već spremio, seno je u štali, drva kraj kuće, a zatekli smo ga u vrtu koji već priprema za prolećnju setvu, i to sve na štakama…

"Ne može ovde proteza, urađene su one dobro, ali ne može, ja odem na jednu stranu super, a ako je sad otud navijeno, i kad se vraćam meni dođe visočije ta noga. Vozim traktor i kola pomalo, kupila mi đeca da imam za prvu pomoć", kaže Radoman.

Ima i konja koga koristi kad je veliki sneg. "Išao sam bogami do Kamene Gore, do ambulante tamo bila", priča Radoman.

Ni njega, ni suprugu nije obeshrabrilo ni kada su, kao krojači u "Tekstilnom kombinatu" pre 17 godina, ostali bez posla, godinu kasnije ostao je i bez noge, jer trojica sinova su se morala školovati, koji su otišli dalje ali uvek se na njih mogu osloniti..

"Ako kloneš, ako se predaš, onda ti je još gore, ako samo sjediš u kući i razmišljaš kako ovo kako ono, što, onda nema – gotova je situacija. Idem ja i po kafanama i na svadbe i na slave, đe me god ko zove, ja idem", kaže Radoman.

Zovu ga, da im s traktorom dovuče drva, uzore njivu za krompir, izvuče auto iz zimskih smetova, pri tom ne smanjujući obaveze na imanju od 16 hektara.

"Jedino malo što smo smanjili stado ovaca, to smo jedino smanjili, a drugo nismo. Ranije smo držali volove, možda po 2, 3 krave, a sad kako smo kupili traktor imamo četiri krave. Ranije nismo imali maline, sad imamo i maline… Kad neko pita šta radi Radoman, ja kažem on stigne sa jednom nogom, što ne bi neko sa tri noge", kaže Vera, Radomanova supruga.

Ne krije Radoman da to ne bi mogao bez Verine podrške; ni tuđu negu nije ostvario, jer, piše u rešenju nema pravo, ali dok ga služe ruke, dodaje, njih dvoje neće stati, a sve u želji da ni u čemu ne oskudevaju sinovi i unuci kad dođu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar