I jedan šamar je nasilje – kako ohrabriti žene da prijave nasilnike

Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra za RTS kaže da se godišnje prijavi oko 28 hiljada događaja nasilja, da se od toga, hitne policijske mere izreknu u 19 hiljada slučajeva, a da u oko 18 hiljada slučajeva te hitne mere sud produži.

"Kada pogledamo statistiku od tužilaštva i suda, između pet i sedam hiljada slučajeva od svih tih bude podneta krivična prijava i vodi se istraga, a sudski epilog dobije nekih tri do četiri hiljada slučajeva", kaže Macanovićeva.

Na pitanje da li se menja statistika koja je dugo pokazivala da žene trpe nasilje pre nego šta ga prijave, neretko, godinama, Macanovićeva ističe za RTS da se ne menja.

"Definitivno je to nešto što pokazuju svi slučajevi, ovoliki broj prijava nasilja koji postoji sa sudskim epilogom. Ono što mi ne vidimo su žene koje dožive jednom nasilje i koje napuste svoje nasilnike. Vidimo one koje iz raznih razloga ne prepoznaju šamar kao oblik fizičkog nasilja. To se često dešava", objašnjava.

Govoreći o psihološkom i seksualnom zlostavljanju žena, Macanovićeva kaže da se to dešava "u paketu".

"Ono što se ne razume je da nasilnici primenjuju fizičko nasilje kada ne mogu da iskontrolišu žrtvu, onda primenjuju fizičko nasilje da bi žrtvu vratili pod svoje okrilje – kako su zamislili", dodaje.

Navodi da je seksualno nasilje, takođe, rasprostranjeno. "Najmanje se prepoznaje kada je reč o nasilju u porodici, jer stalno je prisutno: prisiljavanje na seksualne odnose, da žene ostanu u drugom stanju, da vrše abortuse", objašnjava Macanovićeva.

Koji su problemi sigurnih kuća

Ističe da je problem sigurnih kuća u Srbiji to što su njihove adrese javno dostupne. "Imali smo ranije slučajeve da su nasilnici ulazili ili bili ispred sigurnih kuća, ubistvo nakon što je žena izašla iz sigurne kuće, bukvalno na taj dan. Suočavamo se tu sa ozbiljnim problemima. To je pitanje i države i lokalnih zajednica", kaže Macanovićeva.

Prema njenim rečima, problem je i što za žene ne postoji podrška nakon što izađu iz sigurnih kuća, kao i to što uopšte i ne odu u sigurnu kuću, u smislu socijalnog stanovanja.

"Tu je velika odgovornost na lokalnim samoupravama zato što nisu obezbedile tu vrstu stanova. Jedan ili dva stana u manjoj lokalnoj samoupravi bi mnogo značio ženi koji trpi nasilje", dodaje.

Vanja Macanović objašnjava da je razlog zbog kojeg žene ne odlaze i taj što znaju da ukoliko napuste nasilnika, možda su to ranije pokušavale sa decom, znaju da onaj koji čini nasilje neće plaćati alimentaciju.

"Doći će do toga da neće moći da izdržavaju decu i sebe", zaključuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар