Hivzo je u Albaniju došao na svadbu, a ostao iza gvozdene zavese – šta Srbija znači njegovim potomcima

U Dermensu, na jugu Albanije, srpska porodica Rizvani važi za jednu od najnaprednijih. Imetak i obraz su stekli teškim radom i poštenjem, a kada se pomene Srbija ne zaigra im samo oko.

"Pamet mi je tamo, opet. I sada kada govorim sa vama, mene mi je pamet tamo", priča Faik Rizvani iz sela Hamilj kod Fijera.

Tu pamet, kao amanet, nasledili su od dede koji je iz Srbije došao u Albaniju, sestri na svadbu, i silom prilika tu ostao, iza gvozdene zavese, koju je spustio Enver Hodža.

"Čekao nekad, da se vrati, zatvoriše granice, zatvoriše sve..i ostao ovde. Jeste svake muke imao, ne možeš da živiš neđe što ne možeš da vidiš ni majku, ni oca, ni braće", kaže Hasim Rizvani iz tog sela.

Faik dodaje da bi on otišo drugi dan, drugi dan bi se vratio onamo đe je bio.

"Nije mogao, komunističko vreme, granice se zatvoriše na četiri strane , svi u zatvor smo bili ovde u Albaniju", isrpičao je Faik.

Hasimov i Faikov deda Hivzo je malo i retko govorio albanski. Bio je to njegov, lični obračun sa državom koja ga je odvojila od porodice. Skućio se i radio u selu kraj Fijera, a decu učio da vole Srbiju, koju nikada nisu ni videli.

"Mi imamo 80 godina što govorimo srpski ovde, u Albaniji. Osamdeset godina što je stigao ded moj, ovde i još mi teramo, držimo jezik", kazao je Faik.

Deda Hivzo je, uporno, 40 godina pisao vlastima – tražio pasoš i dozvolu da pređe u Jugoslaviju, i vidi svoje.

Jednom je u kovertu stavio i novac, uz opasku da vlast, može biti, nema para za pismo, pa on šalje i za taj trošak.

Bilo je to devedesetih godina prošlog veka i prvi put, a nešto pre smrti, posetio je svoj rodni kraj. Njegovi potomci sada imaju dvojno državljanstvo, a jedan praunuk je, uz stipendiju Srbije, u Beogradu završio fakultet.

"Da mi je bio na jednom mestu drugom, bi se mislio malo, a tu se nisam mislio, baš kao da je kod kuće moje, tako mi se videlo mene. Za nas je nešto Srbija što i mi trebamo da znamo što imamo nekoga što se misli za nas", smatra Hasim.

Faik kaže da im je od dede ostala ljubav.

"Dokle je granica srpska, to je Srbija – mi smo u Srbiju. Jo,jo, sa srcom – smo u Srbiju. Granice srpske đe su. Ali ovde živimo, ovde gradimo, ma ovde, dobro je. Slobodno smo, ka svi drugi", rekao je Faik.

Tako govore braća Rizvani, potomci Hivza iz Ribarića, o sudbini Srba – Albanca. A nisu jedini. Oko Fijera ima još porodica koje pamte svoje poreklo i stotinu dece, koja bi učila srpski jezik samo da se, kako je obećano, ponovo otvori srpska škola.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар