Gujon: Srbi koji žive van matice su veoma važan resurs za državu

Danas se raspisuje konkurs za projekte koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba na koji mogu da se prijave Srbi koji žive u drugim državama Evrope i sveta sa projektima koji se odnose na očuvanje kulturnog identiteta Srba u regionu.

Arno Gujon je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a naveo da je od sada prijavljivanje na konkurs uprošćeno, efikasnije i da se sada umesto hrpe papira, slanja dokumentacije poštom, koja je znala i da se zagubi ili zakasni, pa potom ručne obrade tih predmeta, sve završava uz pomoć nekoliko klikova.

"Do sada je jedan Srbin iz našeg regiona, iz naše dijaspore iz Australije ili Kanade morao da popuni sve formulare, da nam sve to pošalje poštom da mi onda njemu odgovorimo poštom  pa on da potpiše taj ugovor i to je trajalo po nekoliko meseci. Jedan od prvih zadataka koji sam sebi dao kada sam direktor uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu je bio taj da u potpunosti to digitalizujemo i posle šest meseci intezivnog rada sa svojim saradnicima u tome smo uspeli", navodi Gujon.

Kako kaže, opšti cilj konkursa je podsticanje stvaralaštva i prezentacija kulturnog stvaralaštva pripadnika srpskog naroda u inostranstvu i očuvanje njihovog kulturnog identiteta, u regionu i dijaspori.

"Važno i ekonomsko povezivanje dijaspore i matice"

Pored očuvanja kulturnog identiteta, kaže važno je ekonomsko povezivanje dijaspore i matice i zato će biti organizovani poslovni forumi za naše privrednike iz rasejanja na kojima bi bili predstavljeni konkretni investicioni projekti.

"Mi želimo da naši ljudi u dijaspori koji su uspešni, koji su privrednici imaju mogućnost da ulažu svoj novac u konkretne projekte u Srbiji. Trenutno se razvija mnogo projekata, poslovna klima je dobra, mnogo bolja nego što je bila i mislim da treba sada da iskoristimo tu priliku da ponudimo našim ljudima konkretne projekte. Zato u saradnji sa Privrednom komorom Srbije smo došli na ideju da organizujemo poslovne forume, na početak u tri države – Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji i ako se taj primer pokaže kao uspešan, a verujem da hoće onda to proširimo i na druge države. Ono što je veoma bitno tu je da pored patriotskog osećaja koji žele da pomognu svom zavičaju imaju i ekonomski poslovni interes", objašnjava Gujon.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар