Grubješić: Niko ne može da bude zadovoljan dinamikom otvaranja poglavlja

Suzana Grubješić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, istakla da poglavlje 4 za koje je Srbija dobila saglasnost da se otvori jedno od poglavlja koje pokriva četiri evropske slobode, u ovom slučaju slobodu kretanja kapitala.

"Moram da kažem da je i poglavlje 2 bilo spremno za otvaranje, nisu morali da ga preskoče. Njima to ne bi puno značilo, a nama bi dalo dodatni podstrek. Poglavlje 2 je sloboda kretanja radnika", dodala je Grubješićeva.

Od četiri poglavlje se otvara jedno i "to je poruka da ćemo ići sporije nego što želimo".

"Ali sa druge strane je i poruka da proces nije prekinut, da se proces nastavlja, makar i ovako sporo. To je ipak jako važno, naručito imajući u vidu blokadu koju su doživele Severna Makedonija i Albanija", rekla je Grubješićeva i dodala da proces sa Srbijom nije blokiran.

Naglasila je da "niko ne može da bude zadovoljan dinamikom otvaranja poglavlja".

"Ako se od četiri spremna otvori jedno to je opet signal da neke stvari na koje i možete i ne možete da utičete niste uradili. Ono na šta ne možemo previše da utičemo jesu dešavanja u samoj EU i ta debata koja se vodi nakon francuskog predloga o proširenju", tvrdi Grubješićeva.

"Na unutrašnje reforme možemo da utičemo" 

Dodala je da su unutrašnje reforme ono na šta možemo da utičemo.

"Juče je novi komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao na jednom velikom interparlmentarnom dijalogu sa parlamentarcima sa Zapadnog Balkana upravo na šta Srbija treba da se fokusira – to jeste vladavina prava", objasnila je Grubješićeva.

Objasnila je da Evropska komisija dva puta godišnje dostavlja izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24.

"To su poglavlja koja imaju blokirajući karakter, dakle ako se proceni da tu nema dovoljno napretka onda dobijete poruku da možete da otvorite samo još jedno poglavlje", rekla je Grubješićeva.

Navela je da vladavina prava obuhvata i nezavisno sudstvo, stvaranje mehanizama da bi sudstvo bilo nezavisno od donosilaca političkih odluka, ali i slobodu izražavanja i medijske slobode.

"Tu svakako iz ovog izveštaja možemo da vidimo šta je dobro urađeno, u kojim oblastima je ostvaren napredak, a u kojim nije. Kada sve to sagledate rezultat jeste jedno poglavlje", dodala je Grubješićeva.

Osvrnula se i na poglavlje 35 i nedostatak dijaloga Beograda i Prištine. "Napunila se godinu dana od kada nema dijaloga, od kada je Priština uvela takse na robu iz centralne Srbije", poručila je Grubješićeva.

Na pitanje da li je "mali Šengen" doprineo otvaranju baš poglavlja 4, Grubješićeva odgvoara da se nada da jeste.

"Ovo je prva konkretna, racionalna i realna inicijativa koja može da se ostvari i koja bi donela koristi građanima za sada tri zemlje, a nadam se u perspektivi svih šest sa Zapadnog Balkana", dodala je Grubješićeva.

"Pristup strukturnim fondovima dao bi podsticaj"

Ukazala je da mi jesmo u mnogim evropskim programima, ali da postoje oblasti u kojima nismo i da bi francuski predlog dao šansu da se uključimo i u njih.

"Međutim, tu postoji dilema koju treba da razreši EK, jer ovo je samo francuski predlog kako će izgledati ta buduća metodologija proširenja, imajući u vidu da su Srbija i Crna Gora zemlje u pristupanju koje su otvorile dosta poglavlja, a sa druge strane imajući u vidu da postoje zemlje koje tek treba da otpočnu proces", rekla je Grubješićeva.

Istakla je da će novom metodologijom morati da se obezbedi individualni pristup, koji i sada postoji.

"Dakle, da se za svaku zemlju napravi mapa puta, jer nemoguće je i ne verujem da u praksi može da Srbija i Crna Gora nastave ovako kao što sada pregovaraju, a da Severna Makedonija i Albanija u trenutku kada im daju početak pregovora pregovaraju po novoj metodologiji", smatra Grubješićeva.

"Uostalom zašto bismo mi uskraćivali sebe od one šargarepe koja postoji u francuskom predlogu, a to je pristup strukturnim fondovima iz oblasti koju završite i zatvorite poglavlje. To je nešto što bi dalo podsticaj", poručila je Grubješićeva i navela primer Bugarske koja na jedan evro koji mi dobijemo iz pristupne pomoći ona dobije šest evra iz strukturnih kohezionih fondova EU.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike