Grenel za RTS: Neophodno vođstvo Amerike u pregovorima Beograda i Prištine, Kurti nije od koristi

Gospodine
Grenel, hvala vam što ste došli na RTS.

Hvala
vama na pozivu.

Bili
ste uključeni u dijalog Beograda i
Prištine kao specijalni izaslanik SAD.
Kako gledate na razgovore koji se sada
vode? 

Verovatno
bismo celu emisiju mogli tome da
posvetimo, prilično je neverovatno.
Vidite, mislim da mi znamo da Kurti
jednostavno nije od koristi u ovoj
situaciji. Pregovarao sam sa njim i on
je neko kome se nikada nije dopala
nijedna ideja.

On je odbio svaku ideju
koju su mu Amerikanci ponudili. Sada
odbija i ideje koje nude Evropljani. Čak
i Bajdenova administracija mora da ga
kritikuje. I ja mislim da on ne služi
svom narodu. Ne pomaže u ovoj situaciji.
Nedostaje nam Tači ovih dana.

Šta
mu daje toliku snagu, da može da se
suprotstavi svima koji učestvuju u
razgovorima?

Ne
znam da li bih to nazvao snagom. On samo
govori „ne", on je „gospodin Ne". Ako
se vratite idejama Bila Klintona ili
Baraka Obame, on odbija sve ideje koje
su Amerikanci ponudili. Američki sistem
to vidi. Konačno u Americi dolazimo do
zaključka i to na obe strane da Kurti
Amerikancima nije od koristi.

Da
je neki srpski lider ili predstavnik
tako postupio Srbija bi bila kažnjena,
a Kurtiju se ništa ne dešava. Kako to
objašnjavate?

Ja
sada radim u privatnom sektoru, posmatram
stvari spolja, kao i Vi. Ali dok sam bio
u Trampovoj administraciji mi smo se
prema Kurtiju ponašali veoma tvrdo.
Neki bi rekli da sam preterivao. Čak da
nisam bio fer.

Ja mislim da jesam bio
fer. Da sam imao uvid u politike i video
ko je spreman da pokrene stvari napred.
Niko ne misli da je ovo lak proces, teško
je, ali obe strane moraju da se pokrenu.

Mi u Trampovoj administraciji smo
mislili da sedenje za stolom i pričanje
o politici ne vodi nikuda. Mi smo želeli
ekonomski razvoj. To bi pokrenulo stvari.

Mladi ljudi koji ovo gledaju, mladi u
celom regionu žele bolje plaćene poslove.
A način da se to postigne je da se okonča
ovaj zamrznuti konflikt, pa da krenemo
u razvoj ekonomije.

I da u ovaj region
dovedemo američke i evropske biznise
kako bi stvorili bolju privredu sa bolje
plaćenim poslovima.

Kako
gledate na američku ulogu u pregovorima
Beograda i Prištine?

Suprotno
od „Amerika na prvom mestu" je „konsenzus
sa Evropljanima". Mi u Trampovoj
administraciji smo verovali da je
neophodno da Amerika predvodi. Ljudi iz
Bele kuće, iz administracije, moraju da
stanu na čelo.

Ja sam postavljen da budem
izaslanik predsednika, ne Stejt
dipartmenta. Predstavljao sam predsednika
Trampa. Mogao sam da uđem u predsednikov
kabinet i predložim nešto. Mogao sam
lično da mu kažem šta dve strane žele.

Toga nema kod predsednika Bajdena.
Stejt dipartment se dogovara sa
Evropljanima, a kada njima prepustite da
vode dobijete mnogo priče, a malo akcije.
To se sada dešava. Vidimo da se razgovori
raspadaju. Potrebno je vođstvo Amerike,
da američki lideri povedu i da imaju
poverenje obe strane.

Ali
kada se stvari zaglave rekao bih da
američki ambasadori urade šta treba.
Otkoče krizu, da tako kažem?

Da,
bili su od koristi, ali neophodno je
učešće Bele kuće, sa najvišeg mesta.
Treba vam neko ko može da uđe kod
predsednika u kabinet i dobije njegovu
pažnju.

Imaju
li SAD interes za ovaj region, bolje
rečeno, koliki je taj interes?

Sigurno
nije onakav kao u vreme Trampove
administracije. Tada je mnogo ljudi iz
administracije dolazilo ovde, bilo
zainteresovano. Nismo videli posete na
tom nivou, vidimo da se regionalni lideri
zaista muče da pridobiju pažnju Amerike.

Ponoviću, mislim da je Bajdenova politika
da se sve prepusti Evropljanima. A
Evropljanima su potrebni Amerikanci.
Dok sam bio izaslanik ja sam prilično
redovno obaveštavao Pariz i Berlin.

Nismo se usklađivali sa EU i Briselom
i u pravu su oni koji to govore. Ali sa
Berlinom i Parizom sam blisko sarađivao
jer sam verovao da ako radiš sa Nemcima
i Francuzima onda će oni da se koordinišu
sa Briselom, prepustimo to njima. Jer,
kao što znamo, koordinacija sa Briselom
zahteva puno radno vreme.

Pored
Kosova, kako vidite potencijal ekonomskih
odnosa SAD i Srbije. Trampova administracija
bila je vrlo ambiciozna po tom pitanju,
naročito u poslednjim mesecima mandata.
Otvoren je DFC ofis. Šta se sa time
dešava?

Rešili
smo pitanje prelaza, zahvaljujući
predsedniku Vučiću koji se oko toga
založio. Mnogo toga smo pokrenuli za
vreme Trampove administracije na
ekonomskom planu. Podsetiću vas da smo
imali četiri ekonomska sporazuma,
poslednji je bio naročito obiman. Ali
pre toga smo postigli sporazum sa obe
strane koji je omogućio direktne letove
između Beograda i Prištine. To treba
sprovesti.

Ja
ovaj region vidim kao veoma uzbudljiv.
Volim da dođem u Srbiju. Ekonomija raste.
Ovde ima energije, možda je vi ne osećate
jer živite ovde, ali kada dođete odnekud,
kada Amerikanci ovde dođu oni osete tu
neverovatnu energiju. Ne osetite to u
drugim mestima u regionu, ali u Srbiji
osetite. Nadam se da ćemo dovesti mnogo
američkih investitora, moramo stvari
da pokrenemo kroz veliko prijateljstvo
Amerike i Srbije.

Hajmo
malo o američkoj energiji. Donald Tramp
je najavio da će se kandidovati 2024. Da
li ćete biti u njegovom timu i da li ćete
ga podržati?

Ja ga
podržavam i mislim da je bio najveći
predsednik u našoj novijoj istoriji.
Srećan sam što će se kandidovati i mislim
da američki Srbi treba da glasaju za
njega i da ga podrže. On je značjno uticao
na ovaj region.

Uradiću sve što bude
tražio od mene. Mislim da će biti
neverovatno uspešan jer će se usmeriti
na ekonomiju. Spustiće cenu nafte,
oboriće inflaciju. To će uticati na ceo
svet. Svetu treba neko poput Trampa.

Reći ću vam još nešto. Ne verujem da bi
bilo rata u Ukrajini da je Tramp
predsednik. Mislim da on zna da okrene
telefon, zna šta je teška diplomatija,
on razgovara direktno sa ljudima.

Videli
ste šta je uradio sa Severnom Korejom.
On je bio spreman da podigne slušalicu
i pozove predsednika Putina. On se ne
boji pregovaranja. A to je ono što nam je
potrebno u američkom vrhu.

A
vaša uloga?

Ostavimo
predsedniku Trampu da o tome odluči, a
ja sam spreman da uradim sve što treba
da bude ponovo izabran.

Mnogi
se pitaju, kako vi volite da kažete u
Americi, šta vas dovodi u naš šumarak?

Da,
to je divna izreka. Ja sam sada u privatnom
sektoru i radim sa privatnim investitorima
na ostvarivanju ekonomskih ideja kakve
smo osmislili dok sam bio u vladi, a to
je da se privatni sektor dovede u region.
Mislim da ima mnogo privatnog novca,
investicija, koje se ovde mogu napraviti.
Naravno da investitori žele da profitiraju,
ali uvek je u pitanju kretanje napred. Ja
u ceo region prilično redovno dolazim
nastojeći da dovedem neke uzbudljive
američke investicije.

Da
završimo uzbuđenjima, za koga navijate
na Svetskom prvenstvu?

Za
Amerikance, naravno.

Mislio
sam da imate simpatije i za još neki
tim.

Ja
sam potpuno za Ameriku.

Gospodine
Grenel, hvala vam.

Hvala Vama, Zorane.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike