Građani mogu da utiču na promenu i donošenje zakona, zašto ne koriste narodnu inicijativu

Građanska inicijativa koja je nastala u Švajcarskoj ima dugu tradiciju u toj zemlji. Praksa u Srbiji je drugačija. Ustavom zagarantovano pravo da lokalnoj ili republičkoj skupštini nameću teme, građani nedovoljno koriste.

"Ustavom je regulisano da je potrebno 30.000 potpisa da bi se predložio zakon Narodnoj skupštini. Za lokalne skupštine, za odluke koje oni donose, dovoljno je da se prikupi pet posto glasova birača sa te opštine ili grada", kaže Saša Mogić, pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave.

Ipak, mnogi se slažu da procedura nije jednostavna i da je rok za prikupljanje potpisa  kratak. Pored svega, građani su o određenoj problematici slabo obavešteni.

Nataša Vučković iz Fondacije "Centar za demokratiju" ističe da bi jedna narodna inicijativa bila utemeljena, da bi ona bila opravdana, da bi se izbegle neke moguće zloupotrebe, vrlo je važno da građani budu informisani o onome što je predmet narodne inicijative.

Narodna skupština razmatrala je do sada tek mali broj podnetih inicijativa.

Usamljeni primer uspešne građanske inicijative je usvajanje tzv. Tijaninog zakona u maju 2019. godine. Na osnovu narodnog angažovanja i velikog broja potpisa građana došlo je do izmene krivičnog zakonika za zaštitu maloletnika.

Na nivou lokalnih samouprava narodna inicijativa je još tiša.

Ipak, svetli primer nedavno je zabeležen u Užicu, gde su zalaganjem nevladine organizacije "Libergraf" obustavljeni radovi na rekonstrukciji hidrocentrale "Pod gradom" na reci Đetinji.

Iako je hidrocentrala kao prva na Balkanu puštena u rad još 1900. godine, radovi su planirani bez dozvole kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Vladan Sinđić, direktor "Libergrafa", naglašava da se oni već duži period bave povećanjem učešća građana u odlučivanju.

"To je još jedan od ciljeva našeg udruženja, odnosno svrha našeg okupljanja", kaže Sinđić.

Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je po mnogo čemu restriktivan, usvojen je još devedesetih godina. Novi nacrt Zakona iz 2019. predviđa da ta oblast bude mnogo uređenija i pristupačnija.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар