Godišnjica Kumanovskog sporazuma kojim je okončano NATO bombardovanje

Garantovan je dolazak međunarodnih snaga KFOR-a i UNMIK-a. U Kumanovu je dogovoren rok od 11 dana za povlačenje policije i vojske sa Kosmeta, ali je za njima krenulo i više od 100.000 ljudi koji su napustili svoje domove. Dan kasnije, Savet bezbednosti UN usvojio je i Rezoluciju 1244.

"Kvalifikacije vojnotehničkog sporazuma kretale su se od toga da se on kvalifikuje kao akt o miru do toga da se kvalifikuje kao akt o kapitulaciji i prihvatanju okupacije. Istina je svakako negde na sredini, ali ono što je sigurno o ishodu oružanog sukoba izazvanog NATO agresijom na SRJ ne može se govoriti o kategorijama pobede i poraza", smatra jedan od potpisnika Kumanovskog sporazuma general policije u penziji Obrad Stevanović.

Predstavnik Srbije na pregovorima u Rambujeu Nikola Šainović, navodi da su odredbe, koje sadrži rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, tadašnjoj delegaciji Jugoslavije bile donja crta.

"Ostaje za sve nas istorijsko pitanje, pošto su isti autori i jednog i drugog dokumenta i Rambujea i Rezolucija 1244, ista kancelarija istog Stejt departmenta. Zašto nam 1244 nisu dali u Rambujeu? Šta nisu se setili za dva meseca? Zašto je trebao rat da se dođe do 1244? Mi bi teška srca, ali, sad ja mogu da kažem, verovatno morali da prihvatimo tekst koji bi ličio na Rezoluciju 1244", navodi potpredsednik Vlade SRJ i predstavnik Srbije na pregovorima u Rambujeu Nikola Šainović.

"Mi smo pravovremeno tužili vlade najvažnijih nato zemalja Međunarodnom sudu pravde i Haškom tribunalu i to je jednostavno odbijeno jer sudovi, navodno, nisu bili nadležni za to", kaže ministar inostranih poslova SR Jugoslavije od 1998. do 2000. Živadin Jovanović.

Ni posle više od dve decenije ne zna se kakve su posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi zbog upotrebe osiromašenog uranijuma i bombardovanja industrijskih pogona.

"Ono što je potrebno uraditi za šta Srbija ima mogućnosti, to je da se na naučni način dokaže i poveže oboljevanje naroda, životinja , oštećenost tla, voda, vazduha zbog NATO agresije ’99. godine. Postoje istorijska zagađenja pre ’99  a postoje zagađenja posle ’99 i naši naučnici znaju da ih razlikuju. Mi možemo dokazati koliki je porast i gde su se tačno pojavile maligne bolesti zato što je bilo dejstvo NATO alijanse", objašnjava direktorka Instituta za onkologiju danica Grujičić.

Procene su da je ubijeno 2.500 civila i više od 1.000 pripadnika vojske i policije, a ranjeno i povređeno preko 12.000 ljudi. Materijalna šteta procenjuje se na oko 100 milijardi evra.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар