Gig ekonomija u Srbiji i kako na nju utiče rat u Ukrajini

Centar za istraživanje javnih politika je po prvi put analizirao ključne karakteristike ukrajinskog platformskog tržišta, upoređujući ih sa karakteristikama ostalih zemalja Jugoistočne Evrope koje Gigmetar tradicionalno prati.

Ukrajina je gotovo deceniju u samom svetskom vrhu po broju onlajn platformskih radnika.

Prema studiji Oksfordskog internet instituta, ona je sedma država na svetu sa najvećom populacijom frilensera.

U analizi Međunarodne organizacije rada (MOR) procenjeno je da je oko 500.000 Ukrajinaca registrovano na onlajn platformama, što čini oko tri odsto ukupne radne snage ove zemlje i svrstava je u jedno od deset najbrže rastućih tržišta u toj oblasti.

"Sa ratom u Ukrajini susrećemo se sa drugim licem fenomena digitalnih nomada koji predstavlja prisilno seljenje gig radnika iz domicilnih zemalja u druge države. Istovremeno, ukrajinski rat je još više osvetlio značaj dostojanstvenog rada za globalizovanu radnu snagu i pitanje delovanja platformi u uslovima rizika i nasilnih migracija", kaže za Magazin na Prvom Radio Beograda 1 Branka Anđelković, direktorka Centra za istraživanje javnih politika u vezi sa najnovijim istraživanjem "Da li su globalni radnici imuni na globalne sukobe".

Rat u Ukrajini dodatno je otvorio i pitanje da li će se, u slučaju da se sukobi nastave, poslodavci okrenuti drugim tržištima, da li bi to moglo dovesti do promena i u ponudi i u tražnji radnika, naročito u Jugoistočnoj Evropi.

U mnogim evropskim zemljama, pa i u Srbiji, beleži se priliv izbeglica, među kojima su i platformski radnici. Ta činjenica otvara prostor za jačanje konkurencije, a time i eventualnog pada cene rada.

"Vrlo je verovatno da će aktuelna situacija izazvati promene na tržištu rada unutar regiona Jugoistočne Evrope, ali i na samom kontinentu", smatra Anđelkovićeva.

Kada je reč o Srbiji i visini zarade, ona ističe da 60 odsto radnika radi za cenu po satu koja je niža od prosečne cene rada, a prosečna visina radnog sata srpskog gig radnika i dalje je ispod predpandemijskog nivoa.

Interesantno je da je globalni prosek cene rada po satu od 28 dolara i da ona ostaje nedostižna za većinu radnika u našoj zemlji.

"U mnogim državama u regionu, uključujući i zemlje Evropske unije, postoji frilens model poslovanja. To podrazumeva da ljudi bez obzira na svoj angažman, koji je ograničenog i povremenog karaktera, uživaju sva prava u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti kao i penziono osiguranje. Međutim, naš Zakon o radu ne prepoznaje frilensere, osim ako sami ne uplaćuju doprinose ili se ne oporezuju paušalno. Jedan deo njih nema dovoljno novca, pa se svesno odlučuju da ostanu nevidljivi za sistem", objašnjava Anđelkovićeva.

Podseća da je Srbija u samom svetskom vrhu po broju onlajn frilensera u odnosu na broj stanovnika, i da bi oni u što skorijem periodu morali da postanu vidljiviji za zakonodavni sistem. Korist bi bila obostrana.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike