Gadafijeva senka nad Libijom – CIA, bombe i izbori

Eksplozije i vatra iz automatskog naoružanja tokom obračuna frakcija labavo ujedinjenih pod zastavom Vlade nacionalnog jedinstva prekinula je snove međunarodne zajednice o skorim izborima i izlazu iz političkih i svakojakih drugih kriza, koji u ovoj državi traju još od pada režima Moamera el Gadafija 2011. godine.

Pucnjava je prestala tek pošto se, nekoliko sati kasnije, umešala treća grupa iste strane – zvanične snage bezbednosti.

Borbe oko aerodroma južno od Tripolija usledile su svega nekoliko dana pošto su Libiju, odvojeno, pohodili šef Centralne obaveštajne agencije Vilijem Burns, šef turske obaveštajne službe Hakan Fidan i izaslanici egipatskih vlasti. Svi su oni bili rešeni da lokalne lidere nagovore na bilo kakvu saradnju i održavanje izbora, koji su ambiciozno i bezuspešno bili najavljivani još od kraja 2021. godine.

Ključni sastanci navode libijski izvori vođeni su sa samozvanim feldmaršalom Halifom Haftarom, komandantom istoka Libije i jednim od najozbiljnijih pretendenata na mesto budućeg libijskog predsednika.

Osim šefa Centralne obaveštajne agencije, sa Haftarom se sastalo još nekoliko zapadnih diplomata, koji su od njega tražili da omogući ujedinjenje libijskih oružanih snaga, koordinaciju snaga bezbednosti, bar u delu koji se odnosi na bezbednost civilne avijacije i kontrolu izvora nafte i vode.

Opštim mestima oko potrebe za razvojem ekonomske i bezbednosne saradnje, kako smatraju libijski analitičari, prekiriven je američki pritisak na Haftara da uspostavi saradnju sa Vladom nacionalnog jedinstva i dozvoli institucijama iz Tripolija da nesmetano funkcionišu i na istoku države.

Burns je, navodno, upozorio Haftara da ne ometa proizvodnju i transport nafte do luka, te pristane na stvaranje zajedničkih oružanih snaga koje bi obezbeđivale naftna polja i izvore vode na jugu zemlje.

Između redova suvoparnih saopštenja, libijski mediji su pronašli i jasna upozorenja Haftaru da se odrekne dugogodišnje pomoći snaga koje je angažovala ruska grupacija Vagner.

Bombaš iz Lokerbija, izručenje ili otmica

Burns je u Libiju stigao svega nekoliko nedelja pošto je Americi izručen Abu Agila Mohamad Masud – čovek koji se smatra odgovornim za postavljanje bombe u putnički avion "Panama" u kojem je 1989. godine iznad Lokerbija ubijeno 270 osoba, uključujući i 190 Amerikanaca.

Prvi je šef CIA koji je posetio Libiju još od napada na američku diplomatsku misiju u Bengaziju u kojem je 2012. godine ubijen ambasador SAD – događaju koji je bacio ozbiljnu senku na političku karijeru tadašnje državne sekretarke SAD Hilari Klinton.

Osim sa Haftarom i Dbeibom, Burns se sastao i sa šefom libijskih obaveštajnih službi Huseinom el Aebom, te još nizom visokih zvaničnika libijskih institucija.

Libijski mediji smatraju da je jedan od ciljeva posete bio usmeren ka izručenju Abdulaha el Senusija, zeta i najbližeg saradnika bivšeg libijskog lidera Moamera el Gadafija, koji je, navodno, bio arhitekta napada na avion iznad Lokerbija.

El Senusi se već neko vreme nalazi u zatvoru u Tripoliju, pošto je u grupnom suđenju zvaničnicima Gadafijevog režima 2015. godine, osuđen na smrt.

Amerikanci su izručenje "Kasapina", kako su ga zvali Libijci, očekivali nedugo pošto je Masud prebačen u SAD, ali su se vlasti u Tripoliju pokolebale strahujući od mogućih protesta.

Dodatnu zebnju vlastima u Tripoliju uneli su detalji vezani za izručenje Mohameda Abugaele Masuda, kojeg je lokalni šerif oteo iz kuće u kojoj je boravio i zatim držao u zarobljeništvu najmanje dve sedmice pre nego što je predat Amerikancima. Masud je bio na slobodi nešto više od šest meseci pošto je odslužio desetogodišnju kaznu zbog zločina počinjenih u vreme Gadafijeve vladavine.

Nešto kasnije, šef lokalne milicije identifikovan je kao Abdel Gani el Kikili, komandant jedne od ključnih jedinica lojalnih Vladi nacionalnog jedinstva. Amnesti internešenel je tu formaciju opisao kao grupu čije su povrede ljudskih prava i dela kažnjivih međunarodnim pravom dobro dokumentovana.

"Više od deset godina, jedinice pod komandom El Kikilija terorišu stanovnike dela Tripolija, ubijaju, muče i protivpravno zatvaraju stanovnike Abu Salima", navodi se u prošlogodišnjem izveštaju ove organizacije.

Pošto je neko vreme proveo u vojnoj bazi u Misrati, Masuda je "grupa Amerikanaca" privatnim avionom prebacila na Maltu, a zatim u SAD, gde se pre nekoliko sedmica nakratko pojavio pred sudom u Vašingtonu.

Amerikanci se nisu puno bavili prošlošću milicije koja je predala Masuda, pa je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven rekao da će Libijac izaći pred lice pravde zbog navodne uloge u bombaškom napadu na avion 1988. godine.

"Reći ći samo da je sve učinjeno zakonito i prema ustaljenim procedurama", rekao je Saliven.

Masud je, prema optužnici, odigrao ključnu ulogu u ovom napadu, uz Abdelbaseta el Megrahija, koji je još 2001. godine osuđen na doživotnu robiju.

Istražitelji tvrde da je Masud po instrukcijama libijske obaveštajne službe otputovao na Maltu i poneo kofer u kojem je bila skrivena bomba. Navodi se da je upravo on podesio tajmer na eksplozivnoj napravi.

Nekoliko meseci posle tragedije iznad Lokerbija, Gadafi se Masudu i Megrahiju lično zahvalio jer su "ispunili nacionalnu dužnost".

Turska veza

Gotovo istovremeno, u Libiji se našao i prvi čovek turske obaveštajne službe, Hakan Fidan, koji je uspeo da izdejstvuje sporazum o političkom pomirenju između frakcija sa zapada zemlje, odnosno između premijera Abdelhamida Dbeibe i šefa Visokog državnog saveta Kalida el Mišrija.

Šef turskih obaveštajaca se, prethodno, u Sudanu sastao i sa Abdelom Fatahom el Burhanom, generalom koji je od državnog udara 2021. godine faktički i predsednik te države. Sudanske organizacije za zaštitu ljudskih prava smatraju ga odgovornim za masakr u Kartumu 2019. godine, kada su u Nil pobacana tela četrdesetak demonstranata, dok su stotine protivnika vojne hunte uhapšene, mučene i silovane na ulicama Kartuma.

Fidan je u Libiju pohitao nedelju dana pošto je tamošnji Vrhovni sud osporio valjanost sporazuma koji je Turska sklopila sa Dbeibinom vladom nacionalnog jedinstva oko eksploatacije gasa i nafte u libijskim teritorijalnim vodama.

Ovaj sporazum razgnevio je Grčku i Egipat, te naišao na ozbiljne rezerve Haftarove frakcije, koja suštinski vlada istokom Libije.

Analitičari smatraju da je ovaj sporazum predstavljao način na koji se vlada u Tripoliju odužila Turskoj za vojnu pomoć koju joj je Ankara pružila prilikom razbijanja opsade libijske prestonice, koju su Haftarove snage više od godinu dana držale u obruču.

Šefovi obaveštajnih službi su u Libiju stigli nedugo pošto je 650.000 stanovnika ove države potpisalo peticiju kojom se traži zamrzavanje aktivnosti svih privremenih institucija i određivanje datuma izbora.

Peticiju su pratili i protesti koji su usledili pošto je postalo izvesno da sijaset privemenih institucija ne može da postigne dogovor oko ustavnog okvira za održavanje izbora i stvaranja preduslova za valjano glasanje.

U nizu slabo koordinisanih pokušaja da se Libija dovede u red umešale su se i egipatske vlasti koje su pokušale da ubede Haftara i šefa Predsedničkog veća Mohameda Menfija i predsedavajućeg Predstavničkog doma Akilu Saleha da prevaziđu razlike.

Suštinu nastojanja Egipta predstavlja želja da se strane slože oko neophodnosti održavanja predsedničkih i parlamentarnih izbora, načina na koji će biti obezbeđena birališta i na koncu ko se uopšte može na tim izborima kandidovati.

Pritisak Kaira usledio je pošto su se dve rivalske grupacije u Libiji žestoko sukobile oko upada i Predstavnički dom u Tobruku prošlog jula, kada su, navodno, nestali važni dokumenti. Za taj upad optužen je Menfijev brat.

Libija je već godinama podeljena na dva dela, pri čemu vlasti u Tripoliju podržavaju Turska, Katar i niz zapadnih zemalja, dok Haftarove snage, koje vladaju istokom zemlje, podržavaju Egipat, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Datum održavanja izbora je, međutim, nemoguće predvideti, jer su najznačajniji kandidati za prvog direktno biranog predsednika Libije Gadafijev sin Sejf el Islam, samozvani "feldmaršal" Kalifa Haftar, Dbeiba – premijer koji je obećao da se neće kandidovati, te bivši ministar unutrašnjih poslova Fathi Bašaga.

Dbaiba je, uz "feldmaršala" Haftara i Sejfa el Islama, bio na listi predsedničkih kandidata koje Vašington smatra "suštinski neprihvatljivim", što zbog poternica koje su raspisali različiti sudovi, što zbog drugih grehova, poput korupcije.

Suštinski, prilično razjedinjena međunarodna zajednica je svesna činjenice da nema lakog rešenja krize koja je nastala posle ubistva Muamera Gadafija, pa mogućeg saveznika u procesu stabilizacije Libije traži u budućem pobedniku predsedničkih izbora.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike