„Eskalira govor mržnje prema Srbima, LGBT osobama i Romima u Hrvatskoj“

Izveštaj, koji analizira zakonski okvir, rasistički i homo/transfobni govor mržnje, nasilje i politike integracije, upozorava na jačanje nacionalizma, posebno među mladima, i to često u obliku veličanja bivšeg fašističkog ustaškog režima.

Izveštaj je, prenosi Hina, pripremljen nakon poseta Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope Hrvatskoj u aprilu 2017. godine, a odnosi se na razdoblje do 7. novembra prošle godine.

Reč je, kako se navodi, o petom izveštaju te vrste.

"Rasistički i netolerantni govor mržnje u javnom diskursu eskalira; glavne mete su Srbi, LGBT osobe i Romi. Sve više jača nacionalizam, posebno među mladima, uglavnom u obliku veličanja fašističkog ustaškog režima. U regionalnim medijima i na internetu, uobičajeni su rasistički i ksenofobni izrazi protiv Srba, LGBT osoba i izbeglica, kao i uvredljiv jezik o Romima. Događaju se i fizički napadi na te grupe, kao i na njihovu imovinu", navodi se u sažetku izveštaja.

EKRI kritikuje neadekvatan odgovor hrvatskih vlasti na takvo jačanje netolerancije, jer se često ne smatra krivičnim delom, a većina slučajeva govora mržnje i nasilja motivisanog mržnjom tretira se kao prekršaj.

Premda EKRI hvali poboljšanu zakonsku zaštitu od govora mržnje zahvaljujući izmenama krivičnog zakona, koji uključuje novu odredbu o kriminalizaciji nasilnog ponašanja na javnim mestima i kažnjava osnivanje ili vođenje grupe koje promovišu rasizam, ističe i da se propisi protiv mržnje retko primenjuju, a kao razlog za to navodi neznanje i nestručnost tela za sprovođenje zakona i pravosudnih tela.

"Odgovori hrvatskih vlasti na te incidente ne mogu se smatrati u potpunosti primerenim. Vlasti retko upućuju bilo kakve poruke protiv govora mržnje. Krivični progon lako se odbacuje i većinu slučajeva govora mržnje i nasilja motivisanog mržnjom tretira kao prekršaje. Odredbe o rasističkoj motivaciji kao otežavajućoj okolnosti takođe se retko primenjuju zbog manjka znanja i stručnosti u pravosuđu u prepoznavanju govora mržnje", stoji u izveštaju.

Dve preporuke prioritetno sprovesti

EKRI primećuje da se nacionalne strategije za Rome samo delimično sprovode.

Romi su, navodi se, i dalje suočeni s visokim nivoom društvene isključenosti, a podaci sugerišu da su njihove stope zaposlenosti alarmantno niske, a stope preranog napuštanja škole i dalje visoke.

EKRI hvali novi zakonodavni okvir za LGBT osobe zbog donošenja Zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola u julu 2014. godine i istovremeno primećuje da su predrasude protiv njih i dalje raširene i da su suočeni s raznim oblicima diskriminacije u svom svakodnevnom životu.

EKRI pohvaljuje zakonodavne korake preduzete radi rešavanja stambenog pitanja povratnika u sklopu Programa stambenog zbrinjavanja.

U sklopu migracijske politike Republike Hrvatske za razdoblje od 2013. do 2015. godine, korisnici supsidijarne zaštite imaju pristup, na ravnopravnoj osnovi kao i hrvatski državljani, besplatnom osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju u skladu s ranijim preporukama EKRI-a. 

Dodaje se da je u novembru 2017. godine usvojen akcioni plan za integraciju osoba kojima je odobrena međunarodna zaštita (2017-2019), navodi, između ostalog, Savet Evrope.

Od preporuka hrvatskim vlastima, dve bi trebalo prioritetno sprovesti, jer će EKRI to proveriti za dve godine, navodi Hina.

U prvoj se kaže da bi hrvatske vlasti trebalo da uvedu obavezno obrazovanje o ljudskim pravima u sklopu građanskog obrazovanja i obrazovanja u sav školski kurikul, posebno kada je reč o ravnopravnosti i zabrani diskriminacije. 

Uz to, Nacionalnu strategiju za uključivanje Roma (2013-2020) mora pratiti procena svih integracionih projekata sprovedenih poslednjih godina. 

Strategiju bi trebalo sistemski revidirati da bi uključila bolje usmerene mere i indikatore uspeha radi merenja uticaja i redefinisanja parametara i ciljeva. 

To bi trebalo sprovesti u uskoj saradnji sa regionalnim i lokalnim vlastima i pripadnicima romske zajednice i obezbediti odgovarajuća sredstva da bi strategija bila efikasna.

Osim toga, navodi se, EKRI ističe da bi hrvatski političari i visoki zvaničnici kao i političke stranke trebalo da osuđuju govor mržnje i da promovišu toleranciju.

Vlasti bi trebalo da obezbede i da akcioni plan za integraciju osoba koje su dobile međunarodnu zaštitu (2017-2019) ima dobro definisane ciljeve, vremenske okvire, finansijska sredstva, indikatore uspešnosti, kao i sistem monitoringa i procene njegovog sprovođenja.

Potrebno je, takođe, doneti akcioni plan za suzbijanje homofobije i transfobije u svim područjima svakodnevnog života, uključujući obrazovanje, zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike