Epidemije malih boginja česte u Evropi

Iako od malih boginja u svetu godišnje umre 89.000 ljudi, mahom u zemljama u razvoju, ali se deo stanovništva, naročito u Evropi, ipak protivi vakcinaciji.

Epidemije malih boginja pogađaju i Evropu, a još više delove Afrike i Azije, gde mogu da budu naročito teške za decu slabog zdravlja ili za obolele od teških bolesti – tuberkuloze ili side, navodi Asošiejted pres u posebnom današnjem zdravstvenom članku.

U Evropi je prošle godine zabeležena 21.000 slučajeva malih boginja, što je četvorostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu, kao i 35 smrtnih ishoda.

Najveće epidemije u Evropi imale su Rumunija i Italija, svaka sa po više od 5.000 slučajeva, a pitanje obavezne vakcinacije protiv malih boginja postala je jedna od glavnih tema pred parlamentarne izbore u nedelju u Italiji.

Male boginje su među najzaraznijim bolestima na svetu, a mogu biti sprečene vakcinom koja se koristi od 1960-ih godina.

Po rečima zvaničnika, za sprečavanje epidemija je potrebno da najmanje 95 odsto stanovništva bude vakcinisano.

U nekim italijanskim regionima ta stopa iznosi 85 odsto i jedna je od najnižih u Evropi.

Skepticizam prema vakcinisanju i dalje je visok u mnogim delovima Evrope posle ranijih problema.

Kampanja vakcinacije protiv hepatitisa B u Francuskoj, obustavljena je 1998. godine zbog zabrinutosti od štetnih efekata, a dovela je do raširenog opreza prema imunizaciji uopšte.

Svetsko istraživanje iz 2016. godine o pouzdanosti vakcina, pokazalo je da je u Evropi najmanje poverenje u bezbednost vakcina.

Pitanje vakcina je kontroverzno otkako je britanski istraživač Endrju Vejkfild objavio članak 1998. godine u kojem je sugerisao da postoji veza MMR vakcine i autizma. MMR vakcina predstavlja zaštitu od malih boginja, zaušaka i rubeola.

Nijedna druga studija nije pronašla bilo kakvu povezanost, a Vejkfildu je kasnije oduzeta lekarska dozvola u Velikoj Britaniji zbog „ozbiljnog profesionalnog propusta“.

Ipak, posle objavljivanja članka opao je nivo vakcinisanosti u Velikoj Britaniji, SAD i drugim zemljama, što je dovelo do epidemija malih boginja širom Evrope tokom niza godina.

Veruje se da puna doza MMR vakcine ima efikasnost od oko 97 odsto u zaštiti od malih boginja.

Iako se većina obolelih od malih boginja oporavi, one su jedan od najvećih uzroka smrti među malom decom, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Teške komplikacije – slepilo i oticanje mozga, češće su kod male dece i starijih od 30 godina.

Kroz programe vakcinacije, male boginje su eliminisane na američkom kontinentu, a mnoge zemlje obećavaju da će zaustaviti njihovo širenje do 2020. godine.

Moguće strategije za povećanje stope vakcinisanosti uključuju uvođenje obavezne imunizacije protiv određenih bolesti i zabranu pohađanja škole za decu koja nemaju dokaz o vakcinaciji.

Italija je nedavno donela zakon koji od roditelja zahteva da vakcinišu decu protiv malih boginja i devet drugih dečijih bolesti.

Rumunija je takođe usvojila sličan zakon, koji predviđa paprene kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike