Energetska kriza pred vratima Evrope – kako će se „oluja“ odraziti na Srbiju

Gasna kriza u Evropi je izazvana velikom potrošnjom, ali su doprinela i prazna evropska skladišta gasa, ali i smanjenje tranzita ruskog gasa preko Ukrajine. U Kini energetska situcija je alarmantna poslednje dve nedelje jer je nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje zemlja dobija 56 odsto električne energije, primorao kineske vlasti da uvedu restrikcije električne energije u brojnim provincijama.

U Evropi struja je već poskupela za 50 odsto i za domaćinstva i države pojedinačno traže rešenja, a zajedničko bi trebalo da se razmatra 21. oktobra.

Srbija je, za sada, mirna jer se gas redovno doprema "Balkanskim tokom", a skladište "Banski dvor" je puno i cene ne bi trebalo da se menjaju do kraja godine, a o idućoj se pregovara.

Kada je reč o struji, cena za domaćinstva neće se menjati do kraja godine i biće najeftinija u ovom delu Evrope. To se ne odnosi na privredu jer ona kilovate kupuje na slobodnom tržištu, a koji su ove godine poskupeli za 60 odsto.

To jeste alarm i za privredu, ali i državu jer su već cementare najavile da će skok da se odrazi na njihove cene, a time posredno na celu granu industrije i šire.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež navodi za RTS ovo poskupljenje struje odraziti na cene.

"Svako poskupljenje će da se odrazi", ocenjuje Čadež. 

Navodi da su kompanije u velikom problemu i da sa njihovim predstavnicim i vlasnicima razgovara svakog dana kako bi pronašli rešenje.

"Ja vodim pedesetak razgovora dnevno o ovoj temi sa generalnim menadžerima, vlasnicima kompanija koji su sada zaista u velikom problemu – kako da nastave poslovanje, kako da održe poslovanje, kako da na kraju krajeva obezbede i sirovine, ne govorim samo o električnoj energiji, govorim i o drugim sirovinama i poluproizvodima jer cena svega raste kad rastu cene energenata", objašnjava Čadež.

Ističe da je mogao da se očekuje rast cene energenata ali ne ovu vrstu udara do te mere. 

"Da će se sa gasom desiti to što se desilo, da će se sa taksama desiti to što se desilo. Ima gomila stvari, različitih faktora koji su se poklopili i stvorili ovu oluju koja preti sada da uništi privredu", navodi Čadež.

Ističe da je veoma važno da shvatimo da je EPS i da je u nekim vanrednim trenutcima poput ovih taj koji čuva privredni sistem.  

Putniković: U Srbiji neće biti nestašice gasa i struje

Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković navela da Srbija ne treba da strepi, da ima dovoljno i struje i gasa.

"Ja verujem da neće biti kod nas kao u Kini, da neće biti onih gašenja fabrika, da nema električne energije, da nećemo imati problem sa grejanjem, ali očigledno je da se mora sesti na najvišem nivou i napraviti neka strategija jer ono što se čini je da je ovo tek prvi jedan problem u toj energetskoj tranziciji gde obnovljivi izvori energije još ne mogu da zadovolje sve potrebe", objašnjava Putnikovićeva.

Što se tiče gasa, navodi da Srbija ima aktuelni aranžman s "Gaspromom" za koji veruje da će se produžiti.

"Iako ističe ovaj jedan ugovor sa ‘Gaspromom’, novi stupa na snagu. Ja verujem da će se do tada ispregovarati za novi aranžman jer Srbija je stalno nabavljala gas preko tih dugoročnih aranžmana, koja će cena biti – čuli smo od predsednika Vučića da će se i on uključiti u pregovore", objašnjava gošća Oka ekonomije.

Prema njenim rečima, do krize sa energentima u svetu je došlo zato što je posle prošlogodišnjih talasa pandemije privreda morala da radi – krenuo je i turizam i putovanja što je sve zajedno izazvalo povećanu potrošnju energenata.

Međuti, kako kaže, u tim planovima očigledno nije bila dobro procenjena neophodna količina energije pa sada u Kini imamo kritičnu situaciju sa nestašicom struje, a ona je pojačana time što im je bila slaba i proizvodnja iz obnovljivih izvora.

Objašnjava da će se svi u Evropi snalaziti pojedinačno koliko god da slušali Evropsku komisiju.

"Ja mislim da će svaka zemlja za sebe da donese jednu svoju strategiju kako da prevaziđe ovu krizu jer ovo nije sigurno prva kriza.

Ističe da je energetska tranzicija neophodna da se dešava, ali da se mora napraviti dobar plan kako će se ona odvijati.

Stojčevski: Ne vidi se kraj rastu cena

Dejan Stojčevski, tehnički direktor SEEPEX-a je naveo da je do ove krize dovelo više faktora, da je cena gasa porasla više od deset puta u odnosu na novembar prošle godine i istakao da se ne vidi kraj rastu cena.

"Pik rasta cena očekuje se u novembru, a za očekivati je da stabilizacija nastupi negde u drugom kvartalu naredne godine. Naravno ovo je sve pod uslovom da cena gasa u tom periodu krene nadole što se dešavalo u prethodnim godinama jer se izlazi iz zime u proleće, imamo bolju hidrološku situaciju i jednostavno pada potrošnja, i u toj situaciji obično i cena električne energije su na najnižem nivou, a i cene gasa", objašnjava gost Oka. 

Kaže da ga nije iznenadio skok cena električne energije jer se, kako kaže, nije moglo očekivati da bude ista cena kao za vreme pandemije.

"Ono što je iznenađenje je skok cena gasa, nije niko očekivao da će ovaliko da skoči. Posledica ovoga nije Evropa nego Azija, tamo je drastično skočila cena gasa. Nama je tačka gasna elektrane, a gasna elektrane diktira cenu u Evropi, a cena u Evropi se direktno prebacuje kod nas u region i to čak povećan za nekih deset do dvadeset evra. Znači, jeftinija je veleprodajna cena u Evropi nego ovde u regionu. I dok god bude rasla cena gasa rašće i cena električne energije", objašnjava Stojčevski.

Objašnjava da je uvek savetovano da se energija kupuje u periodu mart, april jer je tada najjeftinija, tada se sklapaju ugovori.

Gajić: Rezerve gasa u EU na najnižem nivou u poslednjoj deceniji

Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brislela navodi da je situacija u Briselu ozbiljna, da su skočile cene i struje i gasa, da to polako postaje glavna tema u Evropi i da se o tome pričalo i na Samitu evropskih lidera iako je Zapadni Balkan trebao da bude glavna tema. 

"Cena prirodnog gasa je višestruko porasla u ovoj godini. To preti da ugrozi projekcije ekonomskog rsta, da ugrozi ciljeve u borbi protiv klimatskih promena, ambiciozne ciljeve koja je Evropa sebi postavila najpre do 2030. zatim do 2050. godine, da ugrozi vrlo kratkoročno najosetljivije grupe stanovništva u celoj Evropi. Podaci Evropske unije koji se odnosi na period pre ove sada migrantske krize i pre pandemije kažu da je recimo 2019. godine ukupno oko sedam procenata Evropljana imalo problem da zagreje svoje domove tokom zime u nekim zemljama je taj procenat bio mnogo viši – viši i od 20 odsto i sad se strahuje da da bi to moglo da se udvostruči", objašnjava Gajić.

Dodaje da su u Belgiji izračunali da bi dodatni dodatak na godišnji račun za struju, električnu energiju i gas mogao da bude 720 evra na godišnjem nivou, a kako kaže, slično je i u drugim zemljama.

Dodaje da takođe izaziva strahovanje činjenica da su u ovom trenutku rezerve gasa u Evropskoj uniji na najnižem nivou u poslednjih deset godina.

"Mada upravo danas iz Komisije kažu da ipak postoje dovoljne količine za ovu zimu", objašnjava Gajić.

Dodaje da bi sledeće nedelje Evropska komisija trebala da izađe sa predlogom određenih mera, više smernicama za to šta zemlje članice u ovom kratkom roku sada kao odgovor na trenutnu situaciju mogu da preduzmu, a da se to ne kosi sa pravilima zajedničkog evropskog tržišta, a neki dugoročni pogled se, kako kaže, pre svega odnosi na pitanje kako sprovesti tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар