Eksplozija na tržištu nekretnina i pohlepa stanodavaca – kako se zaštititi

Na društvenim mrežama mogu se naći stotine objava o drastičnom povećanju kirija, a one najbolje ilustruju kako su proteklih meseci rasle krije u Beogradu i drugim većim gradovima. Suočeni sa uslovom da plate znatno veću kiriju, mnogi podstanari dobiju i rok kraći od deset dana da napuste stan. Među njima je i Nataša Ilić.

Nataša Ilić ističe da je njenu porodicu i nju gazda praktično izbacio iz stana.

"Složili bismo se da je ponudio razumno povećanje kirije. Znamo da su skočile cene, razumemo tržište, ali nas je čovek prosto ‘izmarširao’. Tražio je skoro dvostruko više", navodi Ilićeva.

Ni pre rata u Ukrajini nije bilo dovoljno stanova u Beogradu

Dolazak Rusa i Ukrajinaca samo je pogoršao situaciju, ali i pre rata u Ukrajini, u Beogradu, kažu u agencijama, nije bilo dovoljno stanova.
Trenutno je u glavnom gradu gotovo nemoguće iznajmiti stan ispod 400, 500 evra mesečno.

Ukoliko stanodavcu neko ponudi 50 odsto ili duplo veću kiriju, spremni su odmah da isteraju podstanare.

"Otkazni rok treba da bude bar dva meseca"

Agent za nekretnine Kaća Lazarević tvrdi da u svakom ugovoru o zakupu postoji otkazni rok.

Kada potpisuju ugovor, zakupci treba to da čine u nekoj licenciranoj agenciji i da dobro pročitaju šta u njemu piše.

Otkazni rok treba da bude bar dva meseca, i zbog onoga koji izdaje i zbog onog ko zakupljuje, navodi Lazarevićeva.

Zakon o stanovanju propisuje obavezu od 90 dana za iseljenje. U praksi, kažu advokati – ugovor o zakupu ne mora da bude u pisanoj formi, može biti i usmeni.

Važi kao i svaki ugovor potpisan kod notara. I vrlo je važno, ističu, unapred dogovoriti rok iseljenja.

Zakonska zaštita od "zelenaških" ugovora

Advokat Mihailo Pavlović ukazuje na to da stanari mogu zatražiti i sudsku zaštitu u nekim situacijama.

"Zakon o obligacionim odnosima prepoznaje tzv. zelenaške ugovore kada se koristi nečije stanje nužde i odlučite da nekom podignete stanarinu. U tim situacijama stanarima stoji mogućnost odnosno pravo da iniciraju sudski postupak i kažu da se koristi stanje nečije krajnje nužde i da se na nesreći uzima novac", objašnjava Pavlović.

Loša strane je, dodaje, to što se za okončanje takvih postupaka može čekati tri ili četiri godine, pa se nameće pitanje smisla pokretanja takvog postupka.

Obaveze stanodavaca

Bilo da stan iznajmljuju stranci ili naši državljani, stanodavac ima zakonom propisane obaveze.

"Stanodavaci pre svega, ako je stranac u pitanju, imaju zakonsku obavezu da ga prijave policiji, da imaju evidenciju ko je i gde se nalazi", kaže Kaća Lazarević.

Dodaje da treba da prijave i porez na izdavanje od 20 odsto. "Tih 20 odsto se umanji na režijske troškove, pa na kraju ispadne 15. Plaća se tromesečno, a prijavljuje se nadležnoj Upravi prihoda gde se stan nalazi", navodi Lazarevićeva.

To je upravo ključni razlog zašto stanodavci ne prijavljuju podstanare, a ni oni ne insistiraju na tome, jer bi im to automatski povećalo kiriju.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike