Ekipa RTS-a u Terezinu, mestu stradanja u Prvom i Drugom svetskom ratu i tamnici Gavrila Principa

Šine duge 60 kilometara od Praga su vodile do Terezina – mesta stradanja i mučenja i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

"Terezin je sagrađen 1790. tokom Habsburške monarhije. Tokom Prvog svetskog rata, mala tvrđava igrala je tužnu ulogu kao tamnica za protivnike austrougarskog imperijalizma i rata. Tokom Drugog svetskog rata bila je zloglasni logor praškog Gestapoa – od 1940. do 1945", ističe Stanislav Lada, šef odeljenja za marketing-Terezin.

U tom logoru deo rata provela je ćerka advokata i domaćice, Dita Kraus, jedno od retko preživele dece. Imala je trinaest godina kada je deportovana u Terezin, a kasnije u Aušvic.

"Svaki dan je bio drugačija. Deca su tamo i radila i igrala se. I ja sam radila nekoliko poslova, ali ne za geto, nego baš za SS oficire. Nisam volela te poslove, jer su za mene bili teški", seća se Dita Kraus, žrtva Holokausta. 

Približno 150.000 Jevreja, bilo je smešteno u logoru Terezin, tokom Drugog svetskog rata. U kampu je umrlo oko 35.000 ljudi. Kažu da je Terezin bio više od geta i tranzitnog logora. Nacisti su ga koristili za propagandu. 

"Tako je 1944. godine nastao čuveni propagadni nacistički film. O tome da Jevreji u Terezinu žive dobro i da imaju dobar tretman", navodi Lada. 

Ćelija broj jedan

Dok su obilazili Terezin, jedan od vodiča pitao je ekipu RTS-a, odakle su. Kada su rekli da su iz Srbije, usledio je odgovor: "Ćelija broj jedan je vaša".

U toj ćeliji, poslednje četiri godine svog života, od 1914. do 1918. proveo je jedan od najpoznatijih atentatora, Gavrilo Princip. Kaznu u tom zatvoru služio je za ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije.

Kraj njegovog života podudario se s krajem Prvog svetskog rata.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike