DW: Briselu se ne dopada srpsko jahanje na dva konja

Srbija ne samo politički već i ekonomski pokušava da balansira na žici izmedju istoka i zapada, ali to ne nailazi na oduševljenje Brisela, piše nemački list Tagesšpigel, prenosi danas Dojče vele (Deutsche Welle – DW).

„Srbija ne samo politički već i ekonomski pokušava da balansira na žici izmedju istoka i zapada… Medjutim srpsko artističko jahanje na dva konja nikako ne nailazi na oduševljenje u Briselu“, preneo je nemački list.

Tagesšpigel dodaje da su „briselski izaslanici poput Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, podsetili da danom ulaska u EU Srbija mora da napusti druge sporazume poput dogovora sa Evroazijskom unijom“. „Još je jasniji bio šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak koji je rekao da ovaj korak ne doprinosi putu u EU“, naveo je list.

DW je podsetio da bi Srbija uskoro mogla da postigne sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Nada Srbije je da će 99,5 odsto svojih proizvoda moći da plasira bez carina na tržište od 182 miliona ljudi koje čine Rusija, Belorusija, Jermenija, Kazahstan i Kirgistan.

„Zvanično su sveprisutni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova nacionalističko-populistička Vlada privrženi približavanju EU“, piše berlinski list.

„Ali jedan od razloga što Beograd i otvoreno evroskeptična provladina štampa traže bliskost sa Rusijom, ali i Pekingom, jeste diplomatska zaštita Moskve u trajnoj borbi za Kosovo koje Srbija ne priznaje“, naveo je list.
Tagesšpigel je ocenio da se „Srbija zaisto mučno probija kroz pristupni maraton. Sada više niko ni u Briselu ni u Beogradu ne govori o 2025. godini kao ciljnom terminu za ulazak u EU“.

„Čak se i srpski ekonomisti pitaju da li su navodne prednosti ulaska u Evroazijsku uniju veće od političke štete u odnosima sa EU. Jer iako Srbija već sada ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom za 95 odsto svojih izvoznih proizvoda, spoljna trgovina sa istočnim partnerima ostaje skromna“, dodao je Tagesšpigel.

Trgovinska razmena sa zemljama EU čini 63,2 odsto srpske razmene, dok sa pet zemalja Evroazijske unije taj postotak iznosi tek 7,5.

„Još uvek Srbija izvozi prilično više svojih dobara u susednu Bosnu i Hercegovinu (7,4 odsto) nego u često mistifikovanu bratsku Rusiju (5,2 odsto)“, dodao je nemački list
Tagesšpigel.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike