Dok se Amerika priseća stradalih, u Avganistanu jedva da spominju 11. septembar

Centralna komemoracija povodom 20-godišnjice napada u SAD održana je u Njujorku. Prisustvovali su aktuelni predsednik SAD Džozef Bajden i nekadašnji Barak Obama i Bil Klinton.

Hiljadama kilometara dalje, u Avganistanu, gotovo da se ne govori o ovom datumu, javlja reporter RTS-a Vladimir Banić, koji se nalazi u Mazari-i-Šarifu.

Oni retki sa kojima je uspeo da razgovara o godišnjici napada na kule bliznakinje kažu da je napad bila zavera Amerike kojom se htelo nauditi Avganistanu. Veoma retki se saosećaju sa Amerikancima koji su u napadu 11. septembra izgubili najbliže.

Avganistanci pokušavaju da se sažive i naviknu na vladavinu talibana. Kažu da neće propagirati tako stroge zakone kao tokom vladavine pre 20 godina, već da će se pridržavati aktuelnih zakona.

"Naši lideri nisu potpuno usaglasili zakone, šaljemo ljude na sud, pa neka sud odluči. Amerikanci su raširili dezinformacije o nama da tako izgleda jer su mediji u njihovim rukama, a u isto vreme su napravili agresiju na tuđu zemlju", rekao je za RTS Kari Hakmal, šef policije u Mazari-i-Šarifu.

Avganistan trenutno ima budućnost i to su deca, ali je pitanje kako će se talibani ophoditi prema njima, pogotovo prema devojčicama. Veoma je teško roditeljima da puste svoju decu, na sportove, u škole. 

Da li je Amerika nešto naučila 

U oblaku dima nestale su njujorške kule bliznakinje. Pola sata kasnije, meta je bilo zapadno krilo Pentagona u Vašingtonu. Četvrti avion srušio se u polje u Pensilvaniji.

Ekstremistička islamistička mreža Al Kaida, predvođena Osamom Bin Ladenom, označena je kao odgovorna. Krivce za sukobe u muslimanskom svetu videla je u Sjedinjenim Državama i saveznicima. Invazija na Avganistan počela je za manje od mesec dana.

"Amerika nikada do tada nije imala toliko izraza solidarnsoti i saosećanja kao u tom času, pa tako tadašnjem predsedniku Džordžu Bušu mlađem nije bilo teško da okupi pod svoj ratni barjak i da krenu u odmazdu talibana, objavljući prvi put jedan globalni rat protiv terorista. Amerika je tada radikalno promenila svoje lice, ona se nikada više nije vratila na ono što je zaista bila. U mnogim ljudskim slobodama su nastala ograničenja u tom paničnom strahu od terorizma", objašnjava Miroslav Stojanović, bivši dopisnik Politike iz Berlina.

Strah se brzo širio i van Amerike. U živom televizijskom prenosu ceo svet je pratio dramatičnu potragu za nestalima. Konačni bilans – stradalo je gotovo 3.000 ljudi, nestalo je više od 2.000.

"Ja mislim da će istorija imati veliki problem da shvati, kada je ubijen Osama bin Laden i kad je krivac za 11.9. sklonjen, zašto se tada nisu povukli. Ja mislim da je to čuveni izraz ‘mišn ekvip’. Jako puno para je tu bilo u igri. Nijedan general niti predsednik tog trenutka nije hteo da potpiše povlačenje. Mislim da su mogli da spinuju mnogo bolje da kažu naša misija je gotova, mi smo obavili ono što smo hteli da obavimo doviđenja, pakujemo se", ukazuje Jovan Kovačić, predsednik Ist-vest bridža.

Ta odluka je donesena tek deceniju kasnije. Pored ljudskih žrtava, u ratu dugom dve decenije, Amerika je dnevno gubila 300 miliona dolara u Avganistanu.

Bez intervencionizma nadalje? 

U najnovijim izjavama koje stižu iz Bele kuće Džozef Bajden se zaklinje da se SAD više neće upuštati u, kako kaže, tu vrstu ratnih avantura da uređuje druge zemlje, da izvozi demokratiju. Prilike govore da je vojna oprema u tim zemljama nju najmanje donela.

"Zapad je slepo sledio ponekad i ponizno iako je u ovim zemljama bilo i kritika na dugo trajanje tih misija. Mislilo se da će odlaskom Donalda Trampa doći do neke vrste saglasnosti kako je nekad bilo u tom Transatlanskom savezu. Recimo Tramp nikoga nije obavestio kada je krenuo u pregovore sa talibanima, Bajden je takođe ponovio istu situaciju iako su oni od njega očekivali daleko veće savezništvo, informacije, on je napustio Bagrem, najveću bazu i praktično otvorio prostor za prodor ka Kabulu, ne obaveštavajući uopšte saveznike, ostavio ih je na cedilu", dodaje Miroslav Stojanović.

Jovan Kovačić navodi da talibani opet pokazuju jedno čudno lice, u pozitivnom smislu,

"Pokazuju da će da se drže dogovora iz Dohe, što je vrlo interesantno, bar što se Amerikanaca tiče i što se tiče saveznika. Kako će oni sprovesti tu svoju obavezu da onemoguće terorizam sa svoje teritorije, gde imaš Hakanija čija glava je ucenjena na 10 miliona dolara na vrhu liste terorista Amerike i UN, i drugih, imaju četvoricu sad u vladi, to je veliko pitanje", napominje Kovačić.

Poznavaoci prilika iz Amerike s podozrenjem tumače poteze tamošnje političke elite.

"Nisam siguran da je politička elita naučila nešto posle poraza u Avganistanu. Američki narod mislim da je izvukao neke poučne zaključke od ovih ratova, na prvom mestu da ne žele više da učestvuju u tim ratovima bez kraja, da misle da su toliko veliki problemi u Americi da bi svaka administracija trebalo da stavi Ameriku na prvo mesto, kao što je Tramp to govorio i zbog toga vidimo tu korekciju i kod predsednika Bajdena, gde on sve više zauzima takav stav", smatra analitičar Obrad Kesić.

Podrška administraciji koju predvodi Bajden, ankete govore, mnogo je lošija nego onomad kada je ušao u Ovalni kabinet. Njegov zaokret u politici da se više neće baviti intervencionizmom ide mu naruku da vrati podršku.

Istinu za volju, kažu analitičari, ne sme se prenebregnuti da Amerika ne skida prst sa oroza – predsednik i državni sekretar SAD Entoni Blinken poručuju da će intervenisati kada Americi to bude bilo potrebno, doduše, kažu, ne tako skupim okupacijama.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар