Đorđa Meloni pod pritiskom javnosti – ples sa fašizmom koji italijanska premijerka odbacuje

Dana 25. oktobra, nakon simbolične predaje zvonceta Marija Dragija, ulogu premijera prvi put u istoriji Italije preuzela je jedna žena, Đorđa Meloni.

Stranke desnog centra – Italijanska braća, Liga i Forca Italija – i zvanično su došle na vlast u zemlji koja je jedan od tri osnivača Evropske unije, ali i vuče korene iz fašizma pa se zato šuška da je na vlast u Italiji došla ekstremna desnica.

U godini u kojoj se obeležava stogodišnjica Marša na Rim i dolaska fašizma na vlast u Italiji, politikolozi podvlače da je ujedinjena Evropa zid protiv diktature.

Sa druge strane, Švedska, Poljska i Mađarska pozdravljaju pobedu Đorđe Meloni, razlog je jačanje nacionalista i suverenista, što je obradovalo i španski Voks kao i potpredsednicu Aleternative za Nemačku Beatriks fon Štorh.

"Flert sa fašizmom" Melonijeve

Novinari u Italiju u analizama ističu da predsednica Meloni "flertuje sa fašizmom" koristi određene reči i govorne obrte ideološki obojene poput "domovina", "Bog", "porodica", "nacija", namerno je dvosmislena kada govori o migrantima, očuvanju suvereniteta, multikulturalizmu i promociji konzervativne "porodične tradicije".

Prva žena na mestu predsednika Vlade Italije ne želi da je zovu premijerka, već premijer ili jednostavno Đorđa, a u videu-zapisu na svom Fejsbuk nalogu, na četiri jezika je izjavila da je ono što javnost o njoj govori nije tačno, a u prvom obraćanju u Domu poslanika je naglasila da se desnica danas potpuno ograđuje od rasnih zakona i fašističke diktature.

"Uprkos orkestriranim napadima na mene, nikada nisam imala simpatije prema nedemokratskim režimima, pa samim tim ni prema fašizmu. Rasne zakone iz 1938. oduvek sam smatrala najvećom sramotom Italije, koja je zauvek obeležila naš narod, zato se današnja desnica potpuno ograđuje od rasnih zakona i fašističke diktature", istakla je Đorđa Meloni.

Nostalgija ka fašizmu i udruženja koja ga promovišu

Da fašizam nije iskorenjen iz italijanskog društva smatra jedna profesorka iz Padove zajedno sa antifašističkim udruženjima u Italiji, kao primer uzima prodaju vina sa likom Hitlera ili Musolinija, kukaste krstove na zidovima, ali i tolerisanje takvog ponašanja za šta su odgovorne institucije i desnica.

Đak koji je urezao kukasti krst i rečenice antisemitske sadržine na katedru pa posle toga udario nastavnicu u oko, suspendovan je iz škole na godinu dana. I mada u Italiji postoje zakoni kojima se zabranjuje veličanje fašizma, retko se primenjuju.

U zemlji slobodno rade mnoga fašistička udruženja poput Forca Nuove, Kasa Paund ili Lealta acione, koji poseduju kafiće, radio-stanicu kao i aplikaciju za pamentne telefone.

U gradiću Predapio oko četiri hiljade ljudi učestvovalo je u komemorativnom maršu povodom 100 godina od rođenja fašizma, a osam učesnika je pod istragom zbog fašističkog pozdrava.

Ako govorimo o fašizmu kao o fenomenu koji se hrani represijom, mržnjom i netrpeljivošću kao i manjkom tolerancije prema nacionalnoj, etničkoj i seksualnoj različitosti, on svakako nije nestao, čak je vrlo jak i ima korene u današnjoj desnici.

Sa druge strane, antifašizam koji podrazumeva borbu za slobodu, za prihvatanje stranaca i borbu za jednakost svih građana, sve više slabi, što je preduslov za rađanje modernog fašizma.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike