Diplome, krštenice, porodična stabla – šta se sve čuva u Arhivu grada Beograda

Rok za slanje dokumenata Arhivu Beograda istekao je krajem aprila, ali papiri i dalje stižu u džakovima. Iako su predviđene kazne za one koji to još nisu učinili, Arhiv, za sada neće kažnjavati.

"Javnost se najviše plašila kaznenih mera, ali mi smo to napisali i na našem sajtu da Arhiv neće preduzimati nikakve korake za kazne dok se ne stvore uslovi da svi koji šalju ispune svoje obaveze", navela je Jelena Nikolić iz Istorijskog arhiva Beograda.

Dragana Tošić, iz Paragraf leksa, kaže da arhivi nemaju politiku da sprovode kontrolu i nije im cilj da odmah sada kažnjavaju, već da svi izvrše svoju obavezu tj. da se staraju o svom dokumentarnom materijalu.

Svedočanstva, diplome, krštenice, legati, porodična stabla, samo su neki od spisa koji se mogu pronaći u Arhivu Beograda. Knjige mogu da se koriste, ali to košta. Na primer, za skeniranje samo jedne stranice iz dokumentacije treba izdvojiti od 200 do 750 dinara. Najstariji dokument arhivske građe je iz 1749. godine.

"Tu je i dokumentacija vezana za osnivanje radnog odnosa, što je važno, za prekid radnog odnosa, dosije o samom radniku, spisi o zaštiti na radu i dokumentacija koja je zakonom određena da se trajno čuva, sve to predstavlja arhivsku građu", kaže Nikolićeva.

Sve se čuva u depou Arhiva. Nadgleda se preko kamera, a instalirani su najmoderniji protivpožarni alarmi. Svoje mesto tamo čeka i ova dokumentacija – to su ugovori, računi, osnivački akti državnih organa, privrednih lica, raznih preduzeća, zadužbina.

Zakonu o arhivskoj građi prethodio je Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine. U odnosu na taj period, sa primenom novog Zakona, od februara prošle godine do danas, stiglo je pet puta više dokumenata, a broj zaposlenih u tom odeljenju se nije menjao. I dalje ih je četvoro.

"Ono što je bila manjkavost tog prethodnog Zakona o kulturnim dobrima je što ni tada Arhivi nisu imali puno prostora, a ni kadrova, a ovaj novi Zakon je to trebalo da olakša, ali nije pa se stvorio veliki pritisak sada na arhive", smatra Tošićev.

Jedno od privremenih rešenja može da bude da neke kategorije malih i mikro preduzeća budu izuzete, tvrde stručnjaci, a najviše bi moglo da pomogne slanje dokumenata elektronskim putem. To još nije moguće, ali Arhiv Beograda i E-uprava već su razgovarali o tome i u narednim mesecima može se očekivati realizacija tog plana.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike