Deklaracija o promeni nadležnosti RS – pogled iz Banjaluke, Sarajeva i Beograda

Uoči 30. godina od postojanja Republike Srpske, dok ga Zapad optužuje da razbija Bosnu i Hercegovinu i preti mu sankcijama, Milorad Dodik za RTS ponavlja da samo čuva svoj entitet.

"Stalno su usmereni ka tome da RS smanje ingerencije, da se odmaknu od Ustava BiH, od Dejtonskog sporazuma i da zato okrive naravno nas", rekao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Šta je uzrok Deklaracije objašnjava generalni sekretar Vlade Republike Srpske.

"Svi ustavni principi na koje su saglasnost dala tri naroda su nestali – oni su prekršeni, i to prekršeni neustavnim i nezakonitim putem. Ako je neko mislio da će nametnutim zakonima od onoga ko po Ustavu nije predviđen da je predlagač zakona kao što je visoki predstavnik, promeniti ovu BiH, na način da stvori unitarnu državu ili kako to oni kažu, građanska, građanska prevodi kao unitarna, BiH nikada to neće biti", tvrdi generalni sekretar Vlade RS Siniša Karan.

Jasno je da potez Banjaluke neće biti dobro prihvaćen u Sarajevu. Za tamošnje poznavaoce prilika, Deklaracija se čita i kao podrivanje pravnog poretka Bosne i Hercegovine.

"Samo je pitanje kada će politička kriza i da li će politička kriza prerasti u neku sigurnosnu krizu. Pretpostavljam da će političko Sarajevo, gde je sedište državnih institucija, pre svega reagirati na legalistički način – preko državnog tužiteljstva, preko Ustavnog suda, da bi te planirane aktivnosti proglasio prema važećem zakonu pravno nelegitimnim. Naravno, pored tih pravno političkih aktivnosti verovatno će se provoditi i provode se određene diplomatske aktivnosti", kaže profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Šaćir Filandra.

U njima ne zaostaje ni Milorad Dodik. U Banjaluci je ugostio Orbana. Razgovarao je sa američkim izaslanicima, Palmerom i Eskobarom. Putovao je u Sloveniju, Tursku, Poljsku. Danas je bio u Beogradu.

"Opozicija u RS kaže da Dodik kupuje vreme, da pregovara sa međunarodnim akterima kako bi izborio svoju bolju poziciju i da želi da razvuče ovu krizu u 2022. odnosno u izbornu godinu. Ukoliko dođe do posebne sednice videćemo i rezultate odnosno naredne korake u implementaciji ove deklaracije", smatra docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Despot Kovačević.

A dok se to čeka, utisak mnogih je da je ovo najveća kriza od Dejtonskog sporazuma. Zvanično je počela donošenjem Inckovog zakona o zabrani negiranju genocida, nezvanično ima duže trajanje.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар