Dekanka i psihološkinja jednima paraju uši i uništavaju jezik, drugima su prirodne i potrebne

Psihološkinja, pedagoškinja, virusološkinja, epidemiološkinja, magistarka, dekanka, profesorka emerita… Za neke rogobatne reči, drugim preko potrebne. Za lingviste mnoge od njih nisu jezički prihvatljive i opravdane.

"Ako to kod govornika nije opšte prihvaćeno, ako to kod govornika para uši iako nije u skladu sa tvorbenim sistemom, takva reč zapravo nema mesta u leksikonu srpskog jezika", navodi lingvista dr Marina Spasojević sa Instituta za srpski jezik SANU.

Za dr Valentina Bošković Marković, sociolingvistkinju, logično je da će i u jeziku biti novih naziva zanimanja u obliku ženskog roda samim tim što ima više žena na višim pozicijama, funkcijama.

Insistiranje na obaveznoj upotrebi osetljivog jezika za stručnjake je veliki i osetljiv problem.

"Jer se u ime antidiskriminacije sprovodi diskriminacija jednog dela stanovništva koja ne želi da se deklariše na taj način. Pre svega mislim na deo ženske populacije koji ne želi da pristane na to da bude psihološkinja, visrusološkinja, bekica, centarhalfica itd. nego želi da zadrži pravo koje je Ustavom garantovano, da se deklariše onako kako je do sada to činila", ukazuje prof. dr Isidora Bjelaković, sekretar Odeljenja za književnost i jezik Matice srpske.

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, smatra da to nema veze sa diskriminacijom.

"To ima veze sa borbom protiv diskriminacije i svaka žena koja smatra da je inžinjer a ne inžinjerka je njeno pravo da tako smatra da obavlja važniji posao. Naša obaveza je da ženama koje znaju da su inžinjerke kažemo, e sada će tako pisati u diplomi", dodaje Gordana Čomić.

Iako se najviše govori o nazivima zanimanja i zvanja u ženskom rodu, rodno osetljivi jezik je i mnogo više od toga. Između ostalog izbegavanje rodno diskriminatornog govora.

"Tu mislim na izraze poput ‘bacaš loptu kao devojčica ili žena koja je lepa i uspešna‘ itd… A zatim izbegavanje bračnog statusa prvenstveno žena, da li smo mi gospođice ili gospođe, dakle ideja je da se izbaci iz javne upotrebe termin gospođica", napominje dr Valentina Bošković Marković.

Lingvisti i sociolozi opasnost vide i u nameri da se kroz rodno osetljiv jezik utiče na oblikovanje mišljenja, stavova i ponašanja. Još im je spornije predviđeno kažnjavanje onih koji ga ne primenjuju.

"Oni će se faktički naći u poziciji da su polupismeni, neće znati šta treba da napišu i kako treba da govore a sa druge strane sama ideja. To da neko menja vaše ponašanje preko jezika tako što će da vas natera da govorite na određeni način, to je nešto što je zaista daleko od demokratskog društva", smatra sociolog Slobodan Antonić.

"Želi se nasuprot mišljenja jezičke struke pa i celokupne javnosti da se izvrši nad srpskim jezikom takav inžinjering koji bi promenio njegovu prirodu i jezički identitet koji je u osnovi srpskog nacionalnog identiteta", navodi dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

Posle usvajanja zakona, Matica srpska i Odbor za standardizaciju srpskog jezika predsedniku države, premijerki i nadležnima ukazuju na kritična mesta rodno osetljivog jezika.

Istu borbu, na drugom, pravnom koloseku, pokrenuli su i pravnici. Inicijativu za ocenu ustavnosti pravdaju argumentom – naš Ustav ne poznaje kategoriju roda.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар