Dačić za Tas: Susret Vučića i Putina novi impuls saradnji

Ivica Dačić je, uz podsećanje da će to biti 17. susret Putina i Vučića, naglasio je da su teme za njihov razgovor brojne, od unapređenja ekonomske saradnje, do važnih političkih i geopolitičkih pitanja, kakva su, na primer, odnosi u regionu Balkana.

"Uveren sam da će poseta predsednika Vučića Rusiji i njegovi razgovori sa predsednikom Putinom potvrditi bliskost naše dve zemlje, ali i dati novi impuls našoj sveobuhvatnoj saradnji. Za moju zemlju, Rusija je partnerska i prijateljska zemlja, koja razume našu poziciju na međunarodnom planu i ne okleva da nas podrži gde god je to potrebno", rekao je Dačić.

Pozicija Srbije prema Rusiji je, kako je naveo, krajnje iskrena i partnerska.

"Podsećam vas da se Srbija nije priključila sankcijama protiv Rusije, niti će to činiti ubuduće, podržavamo Rusiju u svim međunarodnim forumima, smatramo je bliskim i strateškim prijateljem", istakao je Dačić.

Dačić je naveo da je do sada 17 država članica Ujedinjenih nacija povuklo svoju raniju odluku o priznanju Kosova i Metohije.

"Ja sam uveren da će taj broj rasti. U ovom trenutku, 95 članica UN ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, 93 ga priznaje, a još pet iz raznih razloga nema jasan stav o tom pitanju. Dakle, većina članica UN je već sada protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, a da ne govorim o tome da je reč o ukupnoj populaciji od pet milijardi ljudi na planeti", izjavio je Dačić.

Strateško opredeljenje Srbije članstvo u EU 

Ocenjuje da države koje povlače priznanje čine to uz neoborivu argumentaciju – da su ishitreno priznale Kosovo i da su u međuvremenu shvatile da je u toku važan pregovarački proces, između Beograda i Prištine.

Prema njegovim rečima, krajnje su licemerni pozivi nekih uticajnih zapadnih zemalja da se sa ovim procesom povlačenja priznanja prestane, jer one u isto vreme traže od svih država da učine suprotno – i da priznaju Kosovo.

Srpski šef diplomatije je istakao da je strateško opredeljenje Srbije da postane članica Evropske unije.

"To je sasvim prirodno i logično, jer sa državama Unije imamo blizu dve trećine naše ukupne trgovinske razmene, najveće investicije su iz EU, geografski i kulturno pripadamo tom prostoru, u državama EU živi ogroman broj naših sugrađana. Ipak, smatramo da ta naša strateška opredeljenost ne sme ići na štetu saradnje sa drugima, pre svega sa Rusijom, koja je naš tradicionalni prijatelj i partner. Slično je i sa Kinom, sa kojom sarađujemo sve više i na obostrano zadovoljstvo", napomenuo je Dačić.

Prema njegovim rečima, ustvari, Srbija ne radi ništa više sa Rusijom i Kinom nego što rade članice EU, koje sa te dve zemlje imaju izuzetno razgranatu trgovinsku, tehnološku i svaku drugu saradnju.

"Zato ponekad ne razumemo navodnu zabrinutost, pa i nerazumevanje za to što Srbija podiže razmenu sa Rusijom ili povećava obim saradnje u infrastrukturi sa Kinom, kada to radi i cela Evropa", istakao je Dačić.

Srbija vodi politiku vojne neutralnosti 

Šef srpske diplomatije je naveo da je jasna pozicija Srbije da ne želi ulazak u NATO i da to ne želi i ogromna većina građana.

I Srbija i NATO, kako je rekao, zadovoljni su stepenom do sada ostvarene saradnje, koja je, smatra Dačić, "veoma dobra i u stalnom je porastu, ali bez ambicija da preraste u punopravno članstvo".

"Kao što vam je poznato, Srbija vodi politiku vojne neutralnosti, što podrazumeva ostanak van bilo kog međunarodnog vojnog saveza", kazao je Dačić.

Odgovarajući na pitanje o projektu "Velike Albanije", Dačić kaže da, koliko god je u prošlosti bilo besmisleno optuživanje Beograda da je sprovodio projekat nekakve "Velike Srbije", toliko je apsurdno današnje zatvaranje očiju pred manifestacijama želje za čak teritorijalnim ujedinjenjem prostora na Balkanu na kojem žive Albanci.

"Ja sam nedavno i u Savetu bezbednosti UN postavio pitanje zašto diplomata jedne stalne članice tog Saveta pristaje da se u Prištini zvanično sastaje sa prištinskim političarem pod zastavom države Albanije. I nikada nisam dobio odgovor na to sasvim legitimno pitanje. Nesporno je da među Albancima, i na KiM i u Albaniji i u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, postoji taj romantičarski sentiment iz 19. veka o nekakvom nacionalnom ujedinjenju. Ali, živimo u 21. veku, kada to nije stvar sentimenta, već najozbiljnije pretnje po mir i stabilnost. Nažalost, neke uticajne zapadne zemlje svesno žmure nad takvim tendencijama", naveo je Dačić.

Izbori – jedino mesto za odluku o tome ko će voditi zemlju 

Na pitanje ruske agencije, povodom protestnih šetnji dela opozicije u Srbiji, kakvo je učešče stranih sila u tome, Dačić je odgovorio da ti protesti "nisu impresionirali, a kamoli motivisali, veći broj građana".

"Ova akcija je od samog početka bila konfuzna, politički nejasna i protivrečna, tako da se sve svelo na protestne šetnje nekoliko stotina ljudi jednom nedeljno. Svesni da ne mogu postići ništa značajno, lideri ovog protesta, međutim, sve češće posežu za nasiljem, što verbalnim, što fizičkim, jer su prilično očajni što njihov pokret ne može da mobiliše ljude", rekao je Dačić, uz podsećanje da Srbiji na proleće predstoje redovni parlamentarni izbori.

Izbori su, kako je napomenuo, jedino mesto i jedini trenutak kada se donosi legitimna odluka o tome ko će voditi zemlju u naredne četiri godine.

"Uveren sam da će ogromna većina građana Srbije potvrditi poverenje u ovu vladu i koaliciju koja je vodi, jer o njenom kvalitetu i njenoj fokusiranosti na rešavanje problema građana i obezbeđivanje ekonomskog rasta i političke stabilnosti najbolje govore dosadašnji rezultati", kazao je Dačić.

Govoreći o 20. godišnjici NATO agresije na Srbiju i SR Jugoslaviju, Dačić je ocenio da je to bila destrukcija međunarodnog pravnog poretka.

"Svet se nikada nije oporavio od tog nasilja nad međunarodnim pravom, već je tadašnja agresija NATO na Srbiju poslužila kao presedan za neke buduće agresivne akcije širom sveta, što je sve zajedno svet učinilo manje bezbednim", zaključio je Dačić.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike