Da li je vezani Afroamerikanac žrtva teksaskih policajaca ili teksaškog rasizma

GRČKA. U naslovu „Kada ćemo govoriti – nedužan kao Grčka“ našem čitaocu je zasmetala upotreba prideva nedužan. „Nedužan ne znači da neko“, veli on, „nije dužan, nego da nije kriv.“

Još nešto ga je interesovalo: „Gde je taj vaš lektor?“

Naš čitalac je i u pravu i nije. Baš tako. Prema Rečniku MS, nedužan znači „koji nije kriv“ i tu je čitalac u pravu.

Ali u naslovu imamo na delu igru rečima: sintagma nedužan kao Grčka upućuje na sintagmu dužan kao Grčka, koja je već postala gnoma.

Uz to, u tekstu se potencira na krivici za tešku ekonomsku situaciju u toj zemlji, što je veza sa pridevom nedužan.

Igra reči je pomogla da naslov dobije intrigantan prizvuk.

ROGOBATNO. Tako je jedan čitalac okarakterisao naslov „Teksaški policajci na konjima vodili Afroamerikanca vezanog konopcem kroz grad“.

Zatim kaže – „ajde da složimo taj nespretni naslov: ‘Teksaški policajci na konjima vodili kroz grad Afroamerikanca vezanog konopcem’.“

U pravu je, u pitanju je red reči u rečenici, kraću sintagmu treba staviti ispred duže.

TEKSAS. Ali nešto je promaklo čitaocu. U naslovu ali i u ostatku vesti govori se o teksaškim policajcima. I šta tu nije u redu?

U Pravopisu MS stoji „teksaski prema Teksas; teksaški je izvedeno prema žiteljskom imenu Teksašanin.

Dakle trebalo je napisati teksaski policajci, to su policajci države Teksas, a ne tamošnjih žitelja.

Valjda je autor te vesti previše gledao seriju „Teksaški rendžer Mekvejd“…

LETILICA. Jedan anonimni posetilac sajta RTS-a čita vest „Pert, avion udario u zgradu“, pa nas pita da li je trebalo napisati letilica, što je, kako kaže, srpska reč, a avion nije.

U Rečniku stranih reči i izraza stoji da je avion reč francuskog porekla, nastala od latinske reči avis (ptica) i znači „letelica teža od vazuha, aeroplan“.

U Rečniku MS zabeležena je letilica, ali se upućuje na imenicu letelica, u značenju: balon, avion, helikopter, raketa, leteći tanjir i dr.

Iz ovoga se vidi da avion i letilica nisu sinonimi, a i bilo bi preterivanje progoniti reči koje smo odavno pozajmili i koje niko ne oseća kao strano telo u našem jeziku.

DOPISNICA. Jedna čitateljka nam se obratila pitanjem: „Dopisnica kao žena novinar koja se javlja iz drugih gradova matičnoj redakciji? Mene ovaj izraz najpre podseća na PTT.“

Imenica dopisnica znači: 1) poštanska karta, otvorena pismena pošiljka koja služi za dopisivanje, 2) žena dopisnik.

Iz ovoga se može nazreti moj odgovor našoj čitateljki: reči u srpskom jeziku su neretko vešeznačne, pa tako i dopisnica, i ne može joj se pripisati samo značenje pod 1).

CENTAR „SAVA“? Jedan naš čitalac se čudi zato što se u medijima istrajava na pisanju Centar „Sava“, umesto da bude kako on smatra da je jedino pravilno – „Sava“ centar.

Zato poziva „stručne lektore“ da pogledaju na sajtu Agencije za privredne registre šta tamo piše: JKP „Sava“ centar.

Ali tako je i u važećem pravopisu, uz napomenu: „Centar ‘Sava’ – prema našem redu reči“.

VREMENSKE PRILIKE. Ovu sintagmu čujemo svakodnevno, ne razmišljamo o njenoj korektnosti kada na nekom sajtu ili u štampi naiđemo na nju, ali onda neko došapne: pleonazam.

Nalazimo je u zagrebačkom Vjesniku Socijalističkog saveza radnog naroda Hrvatske još davne 1960: „Vremenske prilike… su usporile radove.“

Bez obzira na to, u Rečniku MS između ostalog možemo pročitati da imenica prilika znači povoljan trenutak (Sada je prilika da zaradim novac) i uz instrumental u značenju – u toku, za vreme.

Imenica prilika ipak sadrži i vremensko značenje pa sintagama vremenske prilike, ma koliko uobičajena, zato nije preporučljiva jer je pleonastična.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike