Da li je Ukrajina izvela uspešnu kontraofanzivu i hoće li u Rusiji doći do opšte mobilizacije

Ukrajinske snage danima uspevaju da povrate značajne oblasti na severoistoku zemlje. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da su oslobodile osam hiljada kilometara teritorije, dok Moskva saopštava da je u toku pregrupisavanje njenih snaga.

Miloš Nikolić, predsednik LIBEK-a, kaže da je nekoliko faktora uticalo na "impresivnu brzinu i uspešnost ukrajinske kontraofanzive": zapadno oružje, vrsta medijske pripreme i podbacivanje od strane ruskih obaveštajnih struktura. 

"To jeste podrška zapadu u obliku funkcionalnog oružja. S druge strana, izvedena je neka vrste varke, jer je Ukrajina mesecima najavljivala da će izvesti letnju kontraofanzivu. Kreirao se utisak u medijima i šire da će kontraofanziva ići na Herson, da će biti na južnoj liniji", navodi Nikolić. 

Dodaje, međutim, da je ukrajinska kontrofanziva počela u Herosonu, ali da su najveći dobici ostvareni na severoistoku zemlje. 

"Ono što je Ukrajina uspela da postigne je da, oslobađajući deo severoistoka, spreči Rusiju da osvoji ključne preostale gradove u Donbasu i sprovede ono što su mnogi videli kao okruživanje Ukrajine sa severa, juga i istoka", smatra Nikolić. 

Dodaje da se smatra kada je osvojen Izjum, tranportno čvorište i strateški važno stacionorno mesto, Ukrajina obezbedila severnu liniju da Rusija ne može da napadne, te da analitičari smatraju da je time ozbiljno ugrožena šansa da osvoji Donjecku oblast. 

Prema njegovim rečima, Ukrajina je oslobodila značajni deo teritorije, te sada postoji uverenje da Rusija i nije toliko efikasna u ratu. "Kao što je predsednik Ukrajine rekao, osam hiljada kvadratnih kilometara. Neki to upoređuju sa Kiprom, koji ima devet hiljada kvadratnih kilometara. Značaj je i relaksacija tog dela fronta", kaže Nikolić. 

Navodi da je Moskva na ukrajinsku kontraofanzivu odgovorila reketiranjem civilne infrastrukture, elektrana, brana, distribucone mreže… 

"Ukoliko se sada krene u tu vrstu nepotrebne patnje civilnog stanovništva, onda se ulazi u sferu ‘prljavog rata’. Nadam se da je ovo kratkotrajni refleks da bi se zadovoljili radikalniji tonovi, koji se javljaju i ruskoj Dumi i koji zahtevaju da Rusija mora da reaguje oštrije po pitanju Ukrajine", smatra Nikolić. 

Navodi da postoji još jedna opcija, a to je uvođenje opšte mobilizacija u Rusije. 

"Mislim da nije izvesna u dogledno vreme. Time bi Moskva priznala da ovo nije specijalna vojna operacija, nego klasičan rat. Ta mobilizacija morala bi duže da traje, smatra se par meseci, da se vojnici obuče i volja stanovištva da učestvuje", kaže Nikolić. 

Dodaje i da se nada da će Rusija razmotriti i diplomatsku opciju, ali da bi možda trebalo da razmotri i opciju časnog povlačenja. 

Celo gostovanje Miloša Nikolića u Jutarnjem dnevniku možete pogledati u video-snimku na početku teksta.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike