Da li će kordunaška samica postati nematerijalno kulturno dobro

Postoji
više vrsta samica, u zavisnosti od kraja
u kome se svira. Kordunaška samica ima
četiri žice, koje su jednake debljine.
Štimaju se dve i dve.

"Ima neki taj specifičan zvuk,
specifičan melos. Interesantno je da
nema neki određeni štim, nego svaki
tamburaš po mogućnostima svojim glasovnim
šteluje sebi instrument", objašnjava Dragan
Bajić, učitelj samice.

Dragan
je, kao tamburaš, samicu zavoleo uz
čuvenog deda Lazu iz Čonoplje. Danas on
svoje znanje prenosi na mlađe generacije.

"Kad se uči, malo je tu teže, ali
uglavnom nije. Kad se navežba, onda
nije", kaže Maša
Sekulić, samičarka.

"Osećam se kao da, ako mi to radimo,
da će duže da opstaje", dodaje Mila
Sekulić,
samičarka.

U
Čonoplji su prethodnih godina organizovani
kampovi, gde se učilo sviranje na samici,
ali i drugim tradicionalnim instrumentima.

"Treba,
naravno, uvek da se priključe novi, jer
nikad dosta mladih. Pogotovo u današnje
vreme, kad je to ovako malo sramota, što
se kaže, i svi se stide toga", objašnjava
Nevena
Basara, takođe samičarka.

Kampovi
su rezultirali interesovanjem da se
kordunaška samica uvrsti u nematerijalno
kulturno dobro.

"To bi bio naš najveći uspeh, jer
onda smo sigurni da će biti zapisa, da
će biti snimaka, da će biti onima lakše,
koji dolaze", ističe
Milka
Bosnić,
predsednica KUD "Vuk Karadžić"
iz
Čonoplje.

Podmlatka
ima, ali iz društva kažu, da su vrata
otvorena za sve koji žele da se upoznaju
sa tradicijom.

 

 

 

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike