Četvrtkom u 9: Putinov govor dramatično podigao ulog, u Njujorku potvrđeni iskopani rovovi

Kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović, docent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić i politički analitičar Obrad Kesić saglasni su da je tema rata u Ukrajini dominantna u Njujorku, a govor Vladimira Putina koji je prethodio zasedanju Generalne skupštine UN podigao je ulog – svi su svesni da su stvari sada ozbiljnije i opasnije.

Ljiljana Smajlović podseća da je Putin zatražio hitne referendume nakon kojih bi pripojio Rusiji delove Ukrajine, pri čemu je poznat stav "ako neko ugrozi našu teritoriju, mi ćemo je braniti svim sredstvima".

"Zapad je govorio sve vreme da su polako eskalirali sa naoružavanjem kako ne bi stvorili trenutak da krene veliki rat, mislili su da su to postepeno i vešto uradili, ali Putin je sada to iskomplikovao i ulog je dramatično veći. Ako govorimo o narednom oružju koje je trebalo da počne da dolazi, mora se razgovarati o trećem svetskom ratu", rekla je Smajlovićeva.

Stefan Surlić navodi da u Njujorku nije mogao da se čuje nijedan blaži ton koji bi vodio kompromisu – samo su potvrđeni iskopani rovovi.

"Poptuno su ogoljene pozicije, govori se o otvorenom sukobu Rusije i Zapada. Svi su ponavaljali da Rusija ima imperijalističke namere, da postoji želja da se Ukrajina izbriše s mape, da Rusija neće stati. Putin je istakao da su Ukrajinci zapravo samo topovsko meso za Zapad i da je Rusija u ratu sa zemljama NATO-a. Polako od vojne intervencije i pomoći NATO-a Ukrajini prelazimo etapno u ogoljeni rat Rusije i Zapada", rekao je Surlić. 

Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, podseća da je i bez rata u Ukrajini svet ulazio u ekonomsku krizu, a sada je ona ubrzana i proširena.

"Sada istovremeno, bez obzira na to što su u ekonomskoj krizi, Zapad insistira na tome da implementiraju mere vezane za zelenu tranziciju i stvaraju tenzije u društvima na Zapadu. Zato vidimo demonstracije u Evropi i u SAD neke indikacije da ljudi nisu zadovoljni time da žrtvuju svoje ekonomske interese i iz svog džepa da izdvajaju više za auto i grejanje", rekao je Kesić.

Gde je u velikim svetskim sukobima Srbija?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je takođe govor pred Generalnom skupštinom UN, upitavši zašto se ne poštuje i teritorijalni integritet Srbije kada je reč o Kosovu i Metohiji, kao teritorijalni integritet Ukrajine.

Stefan Surlić kaže da je Vučićev govor bio oštriji u odnosu na uobičajene njegove govore, ali srazmerno amplitudi pritisaka koja se vrši na Srbiju. 

"Ovaj govor bio je pokušaj reinterpretacije, sa sukobom u Ukrajini Putin je koristio Kosovo često – ako ste vi sa Zapada mogli s Kosovom, možemo i mi sa Ukrajinom. To je štetilo Srbiji u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine. Ovo bi trebalo da promeni narativ: ne može ni Ukrajina, ni Kosovo, Povelja UN važi za ceo svet, teritorijalni inegritet ne sme da se krši. Štiti se teritorijalni integritet obe zemlje i šalje poruka onima koji se bave ovim regionom i kojima je dijalog u fokusu i onima koji nisu priznali nezavisnost", rekao je Surlić.

Ljiljana Smajlović smatra da je ovaj govor zaparao uši mnogim vrlo moćnim ljudima.

"Sa Zapada niko nije blagonaklono gledao na potezanje pitanja Kosova, taj govor je iritirao sve zapadne zemlje. Neko će da sluša Vučića i kaže da poteže argument koji Putin neprestano koristi. Posebno mi se dopalo što je rekao da su lideri 23 države pohvalili Povelju UN, a 17 ih je priznalo Kosovo, to je specifičan način govora", rekla je Smajlovićeva.

Dodaje da su i Makron i Zelenski kritikovali zemlje koje nisu uvele sankcije Rusiji, iako ih nisu imenovali na njih gledaju sa prezirom i traže da ne ćute.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike