Cesid: Povećano zadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava

Svaki drugi stanovnik centralne Srbije smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima i pruža usluge adekvatne njihovim potrebama, pokazali su rezultati istaživanja javnog mnjenja koje je sproveo Cesid.

Nakon što je 2010. godine svega 22 odsto ispitanika smatralo da lokalne vlasti vode računa o građanima, beleži se trend rasta i prema poslednjem istraživanju 45 odsto ispitanika ima pozitivne stavove o odnosu lokalne vlasti prema građanima.

Iako raste percepcija da se lokalne samouprave trude da udovolje građanima, i dalje trećina ispitanika smatra da lokalne vlasti uglavnom ne vode računa o potrebama sugrađana, a 12 odsto misli da uopšte ne vode računa.

Svaki treći ispitanik smatra da nije dovoljno informisan o funkcionisanju opštine u kojoj živi, a svega jedan do dva odsto ljudi je aktivno učestvovalo u procesima kojima se donose odluke o radu lokalne samouprave.

Na pitanje šta najbolje funkcioniše u opštinskoj upravi, više od polovine građana je navelo službu zaduženu za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, uverenja, potvrda i slične dokumentacije.

Petina ispitanika je ocenila da najbolje funkcionišu poreski poslovi, a svega po pet odsto ispitanika najbolje ocenjuje rad građevinskih i urbanističkih, kao i inspekcijskih poslova.

Najveći napredak u radu opštinskih službi građani vide u uštedi vremena, zatim povećanju kvaliteta usluga, a nešto manje ispitanika smatra da je došlo do poboljšanja u uštedi novca koji je neophodan za obavljanje poslova u lokalnoj samoupravi.

Dok skoro 90 odsto građana tvrdi da nikada nisu dali novčani mito ni poklon opštinskom službeniku, svaki deseti ispitanik je priznao sitnu korupciju, darivanje kafe, slatkiša ili pića za uslugu lokalne administracije.

Od lokalnih institucija, građani najveće poverenje ukazuju predsedniku opštine ili gradonačelniku, a zatim opštinskoj administraciji, službenicima.

Osećaj bezbednosti građana je na visokom nivou, skoro 80 odsto ispitanika ima percepciju potpune ili delimične bezbednosti u gradu ili opštini u kojoj žive.

Oni koji se ne osećaju bezbedno kao razlog za to naveli su lošu infrastrukturu, poput neosvetljenih ulica, nebezbednih saobraćajnica i rupa na putevima, kao i kriminal, a potom slede psi lutalice, loši međuljudski odnosi i narkomanija.

Da živi „dobro“ smatra 13 odsto građana centralne Srbije, ocenom „srednje“ i „podnošljivo“ dve trećine, a petina ocenila je da živi „teško podnošljivo“ i još tri odsto smatra da žive „nepodnošljivo“.

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 11.387 punoletnih građana u 50 gradova i opština u regionu Šumadije i zapadne, južne i istočne Srbije, u okviru programa „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike