CEPS:Nužan snažan napor EU da povrati veru za proširivanje na Zapadni Balkan

U Evropskoj uniji su tokom 2018. preovladala duboka razmimoilaženja oko izgleda za prijem novih članica sa Zapadnog Balkana i sad je nužan snažan napor da EU povrati veru i verodostojnost u to, tako da nova Evropska komisija proširenje stavi u prioritete.

Kako u analizi navodi Centar za evropska politička izučavanja (CEPS) to znači da će novi sastav Evropske komisije, koji preuzima dužnost u novembru, da preuzme vodeću ulogu u politici proširivanja, i da izdejstvuje otvaranje zamašnih strukturnih i kohezionih fondova Unije, a to su sredstva koja zasad zemlja-kandidat može dobiti tek kad uđe u članstvo EU.

Osetnom pospešenju izgleda i uverenju kandidata za članstvo EU u regionu treba da doprinesu i dodatna sredstva u novom sedmogodišnjem budžetu Unije, ističe briselski analitički centar.

Dobar znalac Zapadnog Balkana Ervan Fuere u analizi podvlači da bi Evropska komisija morala ponovo imati posebnog komesara samo za politiku proširivanja.

Fuere predočava i nužne „političke preporuke“, posebno da se istinski sprovede EU Strategija proširivanja iz februara 2018. i u njoj navedene smernice mnogo opipljivije otelotvore.

Analitičar CEPS-a naglašava i da “Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) moraju, zajedno s članicama EU, upriličiti mnogo delatnije diplomatske napore za rešavanje bilateralnih sporova na području Zapadnog Balkana”.

Bitno je, smatra Fuere, da Evropska komisija uredno u aprilu objavi godišnje izveštaje o evropskim reformama partnera u regionu, tako da vođe EU u junu potvrde predanost politici prijema novih članica, mada napominje da je potrebno i znatno delotvornije praćenje evropskih reformi na Zapadnom Balkanu.

A to znači da tad prihvate početak pregovora s Albanijom i Makedonijom, a Bosni i Hercegovini odobre status kandidata za članstvo, pod pretpostavkom da će BiH ispuniti uslove koje će pred tu zemlju postaviti samit EU u junu ove godine.

Prema oceni CEPS-a, koji svoje analize prosleđuje telima EU, znatno veća pažnja se mora posvetiti i tome kako se u regionu upravlja prirodnim bogatstvima i rešavaju pitanja zaštite prirodne sredine.

Delatnici civilnog društva na nacionalnoj i lokalnoj ravni u zemljama Zapadnog Balkana moraju biti sastavni deo procesa proširivanja, smatra Fuere.

On zaključuje da nova Evropska komisija treba da „kao cilj postavi zvanično otvaranje pregovora sa svim partnerima u regionu“.

Analitičar CEPS-a ukazuje i na potrebu da Evropska komisija i zemlje članice EU zemlje Zapadnog Balkana uključe u održavanje nezvaničnih zasedanja Saveta ministara Unije, što je i predloženo u EU Strategiji iz februara 2018.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike