Budžet za 2023. godinu iz ugla stručnjaka – da li su rashodi optimalno raspoređeni

Ni dinar preko onog što je neophodno. Tako ministar finansija Siniša Mali obrazlaže predloženi budžet. Ekonomisti kažu – kako se mora.

"Budžet je u ovom trenutku po meni dobar i optimalan imajući u vidu jako neizvesnu ekonomsku situaciju i kod nas i u svetu prvenstveno zbog krize u Ukrajini i jako velikih inflatornih pritisaka koji su prisutni svuda u svetu", kaže Dr Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka.

Trošiće se najviše na povećanje plata u javnom sektoru za 12,5 odsto, minimalnih zarada za 14,3 odsto i penzija koje će u proseku iznositi između 310 i 320 evra. Dodatnu zaštitu kupovne moći najstarijih sugrađana treba da obezbedi nov način usklađivanja penzija koji će se takođe naći pred poslanicima. Od januara, penzije će pratiti kretanje zarada, potrošačkih cena ili će se, pak, kombinovati oba modela.

Prof. dr Nikola Stakić sa Univerzitet "Singidunum" "pozitivno ocenjuje te mere. "Da li će one nužno pratiti inflaciju, videćemo, ali kumulativno penzije će biti veće za više od 20 odsto i mislim da za to ima prostora u budžetu", dodaje Stakić.

Energetika bi mogla da pomrsi konce 

Stručnjaci pozdravljaju i odluku da se ne odustaje od infrastrukturnih projekata. Trenutne četiri i po milijarde evra kapitalnih investicija spram nekadašnjih milijardu i 200 miliona je veliki skok.

Ne isključuju međutim mogućnost da ukoliko se situacija sa energentima pogorša deo novca sa infrastrukturnih projekata preusmeri. Stoga bi i pet, šest odsto kapitalnih investicija u BDP-u bio odličan rezultat.

"Nikad nije svejedno da li će, što ja podržavam potpuno, jedan deo kapitalnih investicija na primer ići pre svega u železnicu, da se radi brza pruga Beograd-Niš, a kasnije i Beograd sa crnogorskom granicom ili ćemo se opredeliti se za neke projekte koji jesu zanimljivi, jesu dobri, ali prosto nisu sad za ova vremena. Glasam uvek da idemo u nešto što se zove opšta infrastruktura i nešto što ima i te kako uticaja za mnogo ljudi i privredu u celini", ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović.

Najviše nedoumica je na kojoj strani rashoda se nalazi energetika.

"Čuli smo ministra da se planiraju nastavak gasnog konektora ka Mađarskoj itd. To su dobre stvari. Ali, bojim se da je nama najveći izdatak će biti u stvari u potrošnji, jer ćemo morati da nastavimo i dalje da kupujemo energente", naglašava profesor Univerziteta "Singidunum" Nikola Stakić.

Bodroža: Nedovoljno povećanje za poljoprivredu

Više novca i za poljoprivredu koja ove godine zbog suše i visokih troškova beleži podbačaj.

Duško Bodroža sa Instituta ekonomskih nauka smatra da povećanje davanja za poljoprivredu nije dovoljno.

"Novim budžetom je predviđeno povećanje budžeta za poljoprivredu za nekih 26 odsto. Jako je važno što je ovo povećanje ostvareno, ali nije dovoljno", kaže Bodroža.

Manjku u kasi od 200 milijardi dinara treba dodati i pristizanje na naplatu ranijih obaveza, što će svakako dovesti do dodatnog zaduživanja. Iako je u trenutnoj situaciji, kažu naši sagovornici, nezahvalno davati prognoze, projektovani privredni rast od dva i po odsto je dostižan.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike