Brnabićeva u parlamentu: Pregovori sa EU frustrirajući, očekujem otvaranje još dva klastera do kraja godine

Premijerka Ana Brnabić rekla je u parlamentu da je istina da postoji dosta razočaranja i frustracija u vezi sa otvaranjem klastera u pregovorima sa EU, ali da Srbija nastavlja reforme, u interesu svojih građana, i da nam je cilj da do kraja godine otvorimo dva klastera.

Podsetila je da je u utorak na međuvladinoj konfereciji u Luksemburgu potvrđeno otvaranje prvog klastera i ocenila da je Srbija ostvarila sve preduslove za otvaranje klastera tri i četiri.

"Od mnogih zemalja EU smo čuli da, ako nastavimo reforme na ovaj način u oblasti vladavine prava, ne postoji nijedan razlog da se do kraja godine, a u vreme slovenačkog predsedavanja, ne otvore jedan ili oba klastera, a to je naš cilj u ovom trenutku", rekla je Brnabićeva odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije.

"Radiću na tome da do kraja godine otvorimo još dva klastera, a ako ne bude tako, jer sve je moguće, neće mi biti žao što smo radili, zato što znam da će naša javna uprava biti efikasnija, da ćemo pružati bolje usluge građanima, da ćemo imati efikasnije sudstvo, da će građani brže stići do pravde, da ćemo imati više investicija", rekla je Brnabićeva.

Joksimovićeva: Otvaranje klastera jedan delimično priznanje Srbiji

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da su srpske vlasti tražile da se prizna da uvođenje nove metodologije u pristupne pregovore znači otvaranje Klastera jedan, jer to znači da su jasniji politički kriterijumi za merenje ukupnog napretka po kojima će države članice odlučivati o napretku u klasterima tri i četiri.

"Mi smo dva meseca paralelno radili na priremi nekoliko pregovaračkih pozicija, što nije ni malo jednostavan zadatak. Izmenili smo naše pregovaračke strukture, uveli koordinatore za svih šest klastera", rekla je Joksimovićeva u danu za poslaničcka pitanja.

Kako je navela, predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić su na nedeljnom nivou sazivali sastanke u vezi sa vladavinom prava i videli gde su kašnjenja.

"To su rezultati koji se nisu mogli ignorisati", rekla je Joksimovićeva.

Ocenila je da je otvaranje klastera jedan delimično priznanje zemalja članica EU, a najveći broj njih je imalo reči hvale za Srbiju

Premijerka: Znam naše pozicije, neću otkrivati karte o KiM

Na pitanje samostalnog poslanika Vladana Glišića o platformi za KiM, koji je ocenio da Beograd uglavnom reaguje na predloge iz Prištine, premijerka kaže da je nerazumno da se otkriju sve karte u vezi sa rešavanjem pitanja KiM, ali da se zna šta su "crvene linije", šta su premise i da je u interesu bezbednost Srba na KiM.

Brnabićeva je kazala da je sve što se tiče dijaloga sa privremenim institucijama u Prištini sadržano u Ustavu Srbije, i to je pozicija koja se, kaže, čuva i brani, pre svega predsednik Aleksandar Vučić koji vodi pregovore.

"Ponašamo se u skladu sa istinom, a to je da je KiM pokrajina u sklopu Srbije", istakla je Brnabićeva.

Ona je rekla da joj je nejasno da neko stalno insistira da se kaže koje su naše pozicije i da tako izgubimo bilo kakvu mogućnnost da u dijalogu nešto dobijemo.

"Neću otkrivati naše karte. Znam koje su nam pozicije, ali mislim da se ti razgovori dešavaju u skladu sa Ustavom Srbije, pokušavamo da zaštitimo mir, dugoročnu stabilnost i da spasimo što se spasti može", rekla je Brnabićeva.

"Region uplašen za sporazume zbog Kurtija"

Brnabićeva je ocenila je da bi 2021. godina trebalo da bude jako dobra za regionalnu saradnju, ali da se sve promenilo dolaskom novih privremenih institucija u Prišitni, posebno njihovog premijera Aljbina Kurtija, i upozorila da bi moglo da se desi da 5. jula zbog njega ne budu potpisana četiri važna sporazuma.

"Umesto da svi ove godine slavimo uspeh regionane saradnje, na žalost s dolaskom novih privremenih institucija u Prištini i Aljbina Kurtija, regionalna saranja dobija drugačiji prizvuk", rekla je Brnabićeva odgovarajući u Skupštini Srbije na pitanja poslanika Samira Tandira o rezulatima sastanaka koje je imala proteklih nedelja u Antaliji, Beču i Luksembrugu.

Ona je navela da očekuje da bi moglo da se desi da na prvom važnom sastanku 5. jula, u okviru Berlinskog procesa, četiri sporazuma na kojima se jako dugo radilo, možda ne budu usvojeni, što bi bio jako veliki udarac za regionanu saradnju.

"Ne smatramo samo mi da je to loše, već svi u regionu, i oni koji su priznali Prištinu i oni koji nisu. Svi smatraju da je to loše za regon i regionalnu saradnju", rekla je Brnabićeva.

Podsećajući da je ove godine najkonkretniji regionalni sporazum onaj o ukidanju rominga, da je to veliki regionalni uspeh, dodala je da od dolaska na vlast u Prištini Kurtija više nema nikakvih deklaracija, ne postoje sporazumi, jer on ništa ne prihvata, ako se ne pojavljuje "Republika Kosova".

Dodala je da Srbija nije usamljena u oceni da su takvi stavovi Kurtija neprihvatljivi, već to smatra i BiH koja ne priznaje Kosovo ali ni Moldavija u okviru CEFTA sporazuma.

Ružić: Neće biti olakšica za učenike koji nisu imali internet

"Dok mala matura traje, nema načina da se mali broj učenika koji nisu imali odgovarajuće uređaje za praćenje onlajn nastave dobiju olakšice prilikom upisa srednje škole ili fakuteta", izjavio je ministar prosvete Branko Ružić odgovarajuću na pitanje poslanika Stranke pravde i pomirenja Samira Tandira.

Tandir je pitao da li Ministarstvo misli da deci koja su imala otežane uslove za praćenje nastave, jer nemaju internet ili dobar uređaj, olakša upis uz srednje škole i na fakultete.

"Svega 1,3 odsto učenika osnovnih škola i 0,9 odsto srednjoškolaca nisu imali odgovarajuće uređaje za praćenje nastave. Imamo podatak da je 98,55 odsto đaka pristupilo polaganju male mature i zato zaista ne vidim načina da bilo kakvom uredbom ili pravilnikom, dok ispiti traju, stavljamo u neravnopravan položaj dominantnu većinu u odnosu na one koji su imali neke probleme", naveo je Ružić.

Podsetio da je nastava na daljinu bila organizovana i na programima Radio-televizije Srbije.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар