Brnabić: Srbija neće izvoziti litijum kao sirovinu

U okviru dela sednice poslednjeg četvrtka u mesecu kada poslanici koriste priliku da uživo ispitaju predstavnike izvršne vlasti, samostalni poslanik Vladan Glišić pitao je premijerku o javnoj raspravi u vezi sa promenom prostoronog plana i izgradnji deponije.

Brnabićeva je svim građanima Srbije, posebno Loznice, rekla da će najveća pažnja biti posvećena elaboratu o zaštiti životne sredine i da će od kompanije "Rio Tinto" biti zahtevano da se pridržavaju najboljih ekoloških standarda.

"Javna rasprava je održana, što ne znači da neće dodatno da se razgovara", rekla je Brnabićeva i pozvala Glišića na sastanak tim povodom, što je on prihvatio.

Ona je dodala da je u toku studija procene uticaja na životnu sredinu, navodeći da bi trebalo da se završi do juna ove godine, a dok se to ne završi, kako kaže, neće biti donate finalne odluke o daljem toku projekta.

Prema njenim rečima, rudnik koji se planira bi bio podzemni i neće ugroziti obradive površine, a kada je reč o deponiji, razgovara se, kaže, o dve lokacije.

"To će biti čvrsti otpad i neće ugroziti životnu sredinu, naročito reku", rekla je Brnabićeva i napomenula da je otvorena da razgovara i sa lokalnim stanovništvom o tome.

Prema njenim rečima, javni interes je ulaganje kompanije od preko 1,5 milijardi evra, i to što nalazište Srbiji obezbeđuje 10 odsto svetskih rezervi litijuma, a "Rio Tinto" dobija pravo na eksploataciju.

"Biće nemoguće litijum izvoziti iz Srbije kao sirovinu, moramo da pravimo poluproizvod ili finalni proizvod da bi mogla ekonomija da se razvija", rekla je premijerka i objasnila da bi Srbija mogla da postane evropski centar za proizvodnju baterija, električnih automobila i drugih proizvoda od litijuma

Dodala je da kada "Rio Tinto" bude prodavao litijum, moraće da dokaže da je poštovao sve stadarde životne sredine.

Na pitanje o povećanju rudne rente, Brnabićeva je odgovorila da je i ministarka Zorana Mihajlović pokrenula to pitanje, da se razmišlja o tome, ali i da je važno da postoji stabilan okvir za investitore.

"Balkanski tok – energetska sigurnost, ekologija, investicije"

Na pitanje zašto je Balkanski tok važan za Srbiju, Brnabićeva je izjavila je da je tim gasovodom dobijamo više gasa, širi mreža kroz celu zemlju, ako i da se stvaraju prilike za nove investicije.

Kako je dodala, gasovod je važan i za zaštitu životne sredine, a Srbija postaje i tranzitna zemlja za gas.

Nappmenula je da Srbija od zemlje koja kupuje gas, postaje tranzitna zemlja za gas i naplaćuje tranzitnu taksu koja će se slivati u budžet.

Ističe da će "Balkanski tok" omogućiti da se gasovodna mreža širi po Srbiji, a posebno, naglašava, u onim mestima u kojima do sada nije bilo investicija.

"Želimo do tih mesta da dovedemo gas, kako bismo mogli da privučemo investitore", rekla je Brnabićeva.

Na izlaganje premijerke nadovezao se resorni ministar Tomislav Momirović navevši da se u proteklih mesec dana radilo na izmeni pravilnika vezano za priključke na gasovod kako bi cena za domaćinstva bila niža.

"Oko 95 odsto korisnika gasa su mala domaćinstva do 400 kvadratnih metara, zbog toga moramo da im olakšamo da se priključe na gasovod", rekao je Momirović.

"Obezbeđen novac za početak izgradnje beogradskog metroa"

Premijerka je ponovila ranije najave da će izgradnja metroa u Beogradu početi krajem godine, dodavši da je novac u budžetu obezbeđen i za studije izvodljivosti i za početak gradnje.

Podsetila je da je Vlada Srbije potpisala predugovore sa kineskim i francuskim kompanijama koje će raditi na izgradnji metroa, ali i da je budžetom za ovu godinu obezbedila novac za početak izgradnje, studije izvodljivosti i projektno-tehničku dokumentaciju.

"Sada možemo da kažemo da će do kraja godine početi izgradnja metroa u Beogradu", rekla je Brnabićeva.

Ministar Tomislav Momirović kazao je da će u novembru početi radovi na izgradnji depoa za beogradski metro u Makišu, a da će nakon toga krenuti izgradnja prve linije metroa od Železnika do Mirijeva.

Dodao je da će za dve godine početi izgradnja druge linije od Zemuna do Mirijeva.

Istakao je da je vrednost investicije za prve dve linije metroa 4,4 milijarde evra, a da je, dodaje, u planu da se gradi i treća.

Govoreći o završetku radova na obe linije, Momirović je naveo da će prva linija biti završena do 2028. godine, a druga do 2030. godine.

Poziv opštinama i gradovima da srede adresne registre

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Marija Obradović pozvala je u Skuštini Srbije 33 opštine i gradova da budu efikasniji u sređivanju adresnog registra, ističući da u 21. veku u našoj zemlji postoji 67.300 ulica koje su neobeležene.

Obradovićeva je na sednici u okviru koje narodni poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade, pozvala te opštine i gradove da daju predloge za nazive ulica i navela da ukoliko nemaju svoje predloge, mogu da se obrate Ministarstvu koje će im pomoći predlozima iz registra naziva ulica koji se koriste u Srbiji.

Podsetila je da je adresni registar projekat vredan dva miliona evra, a da služi tome da se imenuju ulice koje za sada nisu imenovane i obeleže brojevima zgrade i kuće koje nisu numerisane.

Građanima Srbije koji sada stanuju u ulicama koje nisu obeležene poručila je da neće imati dodatnih troškova prilikom menjanja adrese. 

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар