Brnabić: Dijalog nikad teži, sa Kurtijem nemoguće razgovarati

Ana Brnabić je pojasnila da je dijalog Beograda i Prištine izuzetno težak jer sa prištinske strane pregovaraju ljudi koji se nepragmatični i ne zanimaju ih ni regionalni projekti, već samo da šalju poruke da Srbija treba da klekne i da je pitanje dana kada će Srbija priznati nezavisnost Kosova.

"Ne žele da pričaju ni o čemu drugom. To je izuzetno teška situacija, ali mi moramo da ostanemo u dijalogu", rekla je Brnabić za TV Prva.

Tokom protekle nedelje održan je i poslednji sastanak u okviru Berlinskog procesa koji je inicirala 2014. godine nemačka kancelarka Angela Merkel, a Brnabićeva kaže da umesto da taj sastanak bude kulminacija onoga što je do sada dogovoreno i učinjeno, prištinska strana je sve blokirala tako da je ovaj samit jedini bez bilo kakvog dogovora.

Podseća da se tokom Berlinskog procesa dosta toga dogovorilo i to projekata koji se ne tiču politike već šta paralelno može da se uradi da bi život građanima bio kvalitetniji.

"Mi smo ovu godinu mogli da slavimo kao godinu saradnje regiona", kaže premijerka, podsećajući da je upravo u okviru Berlinskog procesa dogovoren regionalni roming, kao i mnogi infrastrukturni projekti.

"Ima stvari koje treba proslaviti, ali imate zvaničnike Prištine koji su ponovo na samitu blokirali sve sporazume na kojima smo radili više od godinu dana", rekla je Brnabićeva.

U tom smislu navodi da je međunarodna zajednica imala prilike da se u nekoliko navrata uveri da je sa Aljbinom Kurtijem, ali i Vjosom Osmani, nemoguće razgovarati.

Kako kaže, na samitu u Tirani, Edi Rama se uverio koliko je nemoguće razgovarati sa Kurtijem, a Sebastijan Kurc je za to imao priliku na samitu u Beču, dok su tokom nastavka dijaloga u Briselu to mogli da uvide Žozep Borelj i Miroslav Lajčak.

"Nisam preterano optimista jer je Kosovo njihovo čedo i teško je da će oni okrenuti glavu, ali razumeju koliko je teško i koliko je Beograd konstruktivan", kazala je premijerka.

Navodi da je očigledno koliko je malo prostora za komunikaciju i dijalog i ocenjuje da to nije dobro.

"Mene to plaši, ali što je više to jasnije međunarodim faktorima, to su Srbi bezbedniji", kazala je premijerka i navela da je predsednik Aleksandar Vučić obavestio one koji treba da znaju – NATO, KFOR, međunarodnu zajednicu, Amerikance o tri crvene linije koje Srbija neće dozvoliti da se pređu.

Do kraja godine povećanje penzija 5 odsto, plate iznad 600

Odgovarajući na pitanje koliko će biti povećanje penzija i plata do kraja njenog mandata, premijerka je rekla da očekuje da će do kraja godine uslediti povećanje penzija najmanje pet odsto, a da će prosečna plata biti iznad 600 evra.

"Ako imamo izbore sledeće godine, očekujem da će penzije ove godine rasti najmanje pet odsto. Trudićemo se da bude i više, a trudićemo se i da idemo sa jednokratnom pomoći penzionerima", kazala je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, povećanje plata iznad 600 evra omogućiće rast BDP-a za koji očekuje da ove godine bude sedam odsto.

Brnabićeva ukazuje na to da je Srbija po platama već sada pretekla sve zemlje Zapadnog Balkana i očekuje da do 1. januara prestigne i Bugarsku.

Komentarišući listu najbezbednijih zemalja na svetu 2021. godine, na kojoj se Srbija sa 59. popela na 34. mesto, premijerka kaže da je na to uticala zdravstvena situacija u vezi sa virusom korona, sposobnost sprovođenja imunizacije, ali i ekonomski rast.

Ističući da je to velika stvar za Srbiju, Brnabićeva kaže da smo pored Estonije daleko najbolje rangirana zemlja u Jugoistočnoj Evropi i da smo bolje rangirani od polovine članica EU.

"To je velika stvar, to je i ekonomska bezbednost, bezbednost građana i ovo je još jedan objektivan indikator koji pokazuje koliko Srbija napreduje u svakom sektoru", kazala je premijerka.

Govoreći o ekonomskom i privrednom rastu naše zemlje, Brnabićeva navodi da je ove nedelje obeležena velika investicija za budućnost, odnosno da je izvedena prva generacija đaka osnovnih škola kojima je informatika bila obavezan predmet.

"To je ogromna investicija za budućnost, oni su ispred svojih vršnjaka iz razvijenih evropskih zemlalja kao što je Švajcarska, Nemačka gde informatika nije obavezan predmet", rekla je premijerka.

Napomenula je i da je napravljen i ambijent da ti đaci nastave svoje usavršavanje kroz srednje škole podsećajući da su oformljena i specijalizovana informatička odeljenja, ali i umetnička koja treba da razvijaju kreativnost.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар