Bitka za Soledar – ko mu je bliži Moskva ili Kijev

Danas je 324. dan rata u Ukrajini. Najjače borbe i dalje se vode oko Soledara, odakle stižu oprečne informacije – Moskva tvrdi da su ruske snage zauzele Soledar, Kijev to demantuje. O trenutnoj situaciji na terenu, kolika je strateška važnost Soledara i ko mu je bliži Moskva ili Kijev, o naoružanju i mogućnosti pregovora govore profesor Aleksandar Životić i novinar Dragan Bisenić.

Ako su Bahmut i Soledar vrata ka zauzimanju celog Donbasa, profesore Životiću, ko u ovom trenutku drži ključ – ruska ili ukrajinska vojska?

– Teško da možemo da kažemo da je reč o vratima ka Donbasu, ovo jeste jedna od bitaka za Donbas, ali stvari treba gledati šire, nisu u pitanju samo Soldar i Bahmut već ofanzova rusije ima nekoliko ciljeva. Jedan je psihološki borbe se vode od juna od avgusta ruska strana nema konkretan uspeh na forntu.

Druga stvar pre svega u taktičkom i operativnom smislu ovim napadom se smanjuje pritisak na pravac Kremina Svatovo koji predstavlja otvorena vrata Donbasa. Ovim napadom prema Soledaru, ruska strana je uspela prvo da uspori, a zatim i da gotovo zaustavi napad na Kreminu koja je bila pred padom, a sam pad Kremine bi otvorio vrata i Luganska i Donjecka.

Gospodine Biseniću, kolika je strateška važnost Soledara i ko mu je bliži, Moskva i Kijev tvrde suprotno?

– To su sve veliki napori u vojnom smislu i jedne i druge strane da ovladaju teritorijom koja nije velika, a ni mnogo značajna za konačni ishod.

Ukrajinska strana od ruske očekuje pokušaj velikog prodora i napada uključujući i Belorusiju prema Kijevu, a ono što ukrajinska strana najavljuje kao svoju operaciju je nastojanje da se oslobode južni delovi Ukrajine i da se dovede u opasnost Krim.

Ovo što se sada događa na neki način može biti ili priprema za te operacije ili gubljenje snage i vremena, koje odvlače i jednu i drugu stranu od tih važnijih operacija.

Profesore Životiću, šta sugeriše smena na čelu ruske komande u Ukrajini – general Gerasimov namesto Surovikina?

– To sada znači da na čelo trupa dolazi čovek od velikog vojnog autoriteta za Ruse. Ono što za rusku stranu svakako nije dobro je to što se dešavaju česte smene, to znači da Surovikin nije ispunio zadatak i da je njegov pristup vezan za raketiranje elektro-energetskog sistema dao ograničene rezultate.

Takođe, to govori i o ozbiljnim, ne samo kadrovskim teškoćama, nego i kadrovskom rivalitetu između Ministarstva odbrane i privatne vojne kompanije na čijem je čelu Jevgenij Prigožin.

Gospodine Biseniću, kakvu promenu može da donese general Gerasimov, videli smo da je od početka rata Rusija pokazala da je spremna da menja ili prilagođava strategije?

– Reč je o načelniku Generalštaba, koji preuzima komandu. Ako biste u sledećem koraku želeli njega da zamenite, onda ne biste imali koga da stavite. To znači praktično da je ovo za Gerasimova, pitanje, neću da kažem života i smrti, ali njegovog vojnog i političkog opstanka, jer ukoliko ne bude rezultata u budućim operacijama, onda možemo da kažemo da sledi i njegova smena i imenovanje novog načelnika Generalštaba.

Što se tiče prethodnog zapovednika generala Surovikina, on je dobijao da upotrebljava u većoj meri pešadiju, upotrebljavao je dronove, avijaciju i sa te konceptualne strane, on se snažno suprotstavio onima koji su želeli pešadijske operacije, imajući u vidu da bi one donele mnogo više žrtava i samim tim napravile i unutrašnje probleme.

Videćemo šta će general Gerasimov doneti na frontu, budući da su i jedan i drugi bili istaknuti vojni rukovodioci u operacijama u Siriji, a da cela ova operacija, specijalna operacija, kako je nazivaju, liči upravo na Siriju.

Koliko je Belorusija uvučena u sukob ili bi tek mogla da bude?

– Verovatno je ipak da beloruski pravac neće ostati neiskorišćen u budućim operacijama, makar zbog toga što će odvući deo ukrajinskih snaga sa juga ili istoka na sever, jer je to nakraći pravac prema presotnici Kijevu.

Profesore Životiću, koliko mogući napadi sa terotorije Belorusije mogu da doprinesu eskalaciji sukoba?

– Belorusija je od početka uključena u sukob, pre svega na logističkom nivou davanja teritorije i vazdušnog prostora za ruske napade na početku. Trenutno značajan vojni kontigent ruskih snaga boravi na prostoru Belorusije, izvode se zajedniče vežbe, šta pod legendom zajedničkih vežbi može da se desi, možemo samo da pretpostavimo.

A kakvo je sada stanje vojski i naoružanja, pre svega o zapadnim isporukama oružja, kada je reč o Ukrajini?

– Isporuke sa Zapada su obimne i značajne u kvalitetativnom smislu, isporučuje se sve sofisticiranija vojna tehnika. Ono što je najvaljeno je isporuka velike količine municije, naročito one visoko precizne, što je za Ukrajinu važno, naročito od leta, kada su isporuke počele.

Druga važna stvar vezano za isporuke oružja su isporuke tenkova, o tome se spekulisalo, veliki je pritisak bio na Nemačku, koja se odupirala sa izgovorom da ona to želi ali u okviru šireg paketa. Britanija i Poljska su najavile isporuke, videćemo šta će doneti naredni koraci na nivou NATO-a i Ramštajn grupe, što ćemo već naredne nedelje znati da li će do tih isporuka doći ili ne. Očigledno za sada će do isporuke jednog kontigenta doći.

Gospodine Biseniću, hoće li doći do pregovora, radi li se na tome, osim deklarativno evropski? Kako stoje napori predsednika Turske, pred izbore kod kuće?

Pored svih najava o mogućim pregovorima, teško je očekivati da će sa sadašnjih pozicija jedna i druga strana moći da razgovaraju, s obzirom da su te njihove pozicije isključujuće.

Rusija se izjasnila protiv poslednjeg turskog posredovanja, koje je prenelo predlog Zelenskog, koje podrazumeva vraćanje anketiranih teritorija u posed Ukrajini, što je automatski odbijeno na ruskoj strani.

U tom smislu pregovora za političko rešenje nema i verovatno neće biti, iako su sve strane ostale u kontaktu – i ruska i ukrajinska i američka, ali razgovaraju o drugim pitanjima.

Ono što se sada razmatra i spekuliše je pretpostavka da će ovaj sukob imati produženi karakter, da se može utišati ili tinjati kao korejski sukob, da će neka 38. paralela biti napravljena na nekoj od prirodnih granica u Ukrajini, ali to su sve uslovna poređenja jer ambicije i jedne i druge strane za sada ostaju vojno neostvarene i pre nego što se ocrta bilo kakvo rešenje, verovatno se očekuje strateški, vojni zamah i jedne i druge strane da ostvari svoje ciljeve.

Profesore Životiću, kako će po vašem sudu, Ukrajina, a kako Rusija dočekati godišnjicu rata – vojno i politički? Najavljeni su Samiti Ukrajine sa NATO-om i sa EU u januaru i početkom februara.

– Sa političke strane i jedan i druga strane će dočekati sa neizmenjenim pozicijama. I jedna i druga strana će insistirati na maksimalističkim ciljevima. Predsednik Putin kaže ruski cilj je pobeda i ispunjenje postavljenih ciljeva se ne dovodi u pitanje.

Sa druge strane, pozicija Ukrajine je povratak na granice iz 1991. godine. Ni jedna ni druga strana nemaju vojnu poziciju koja bi im to omogućila, što čini da budu što je moguće dalje jedna od druge kada su u pitanju pregovori. Tako da sve one pretpostavke i analize koje su zasnovane na hladnoratovaskim iskustvima, koje bi se ticale smirivanja situacije, tako da svako ostvari nešto od projektovanih ciljeva, za sada nije moguće.

I ako je dozvoljeno da pravimo istorijske paralele, situacija mnogo više liči na velike svetske ratove, gde se išlo na apsolutnu pobedu u ratu. Dakle, obe zaraćene strane trenutno stoje tako, šta će se desiti tokom proleća, videćemo. Naredne nedelje će biti ključne u političkom smislu, a naredni meseci proleća u vojnom smislu, jer je jasno da će i jedna i druga strana pokušati da izmene svoju poziciju krajem zime i početkom proleća.

Gospodine Biseniću, šta biste Vi rekli, mogu li se primenjivati hladnoratovski aršini i šta donose najavljeni samiti? 

– Nije sama Ukrajina koja odlučuje o tome, niti predsednik Zelenski, jer on u potpunosti zavisi od vojnog snabdevanja i pomoći sa Zapada. I u slučaju da ona ne bude dovoljna ili se Zapad umori ili se dogovori sa Rusijom, sudbina Ukrajine će biti prepuštena dogovoru velikih sila, kao što se često događalo.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike