Beograd je u vrhu po zagađenosti vazduha, predložene su 43 mere da se to reši

Vetar i povišene temperature uticale su da je danas kvalitet vazduha bolji, nego predhodnih dana. Koliko je neophodno da se usvoje nove mere, kako bi se smanjila zagađenost, govori podatak iz meseca decembra prošle godine gde je zagađenost vazduha bila dvostruko veća od dozvoljenog.

Šta će se po tom pitanju preduzeti i koja su rešenja? Javnom raspravom o kvalitetu vazduha koja je u toku predložene su 43 mere.

Doktor hemijskih nauka Andrej Šoštarić kaže da to se tiče saobraćaja predloženo više mera.

Obuhvaćen je javni gradski prevoz što podrazumeva da što veći broj autobusa bude električno. Takođe se stavlja akcenat na šinski saobraćaj – tramvaje i BG voz, a planira se i izgradnja metroa, što je dugoročna mera.

Prema njegovim rečima, u planu je i niz kratkoročnih mera, kao što je poboljšanje biciklističke infrastrukture, motivacija ljudi da koriste bicikle kao transportno sredstvo, a takođe spominje se i pešački saobraćaj.

Čak 160 dana lošeg vazduha

Na jednoj stanici za merenje kvaliteta vazduha na Novom Beogradu, prošle godine bilo je čak 160 dana sa lošim kvalitetom vazduha.

Odmah iza Beograda po lošem vazduhu su Valjevo i Kosjerić. Inače kvalitet vazduha je jako loš ukoliko on iznosi iznad 25 mikrograma po kilometrzu kubnom.

Zagađnost vazduha ima direkne posledice na zdravlje ljudi.

"Najštetnije čestice na naš organizam su PM2,5. To su čestice čiji je prečnik manji od 2.5 mikrona. Tu vrstu čestice možemo lako da udahnemo i one mogu lako i brzo da dođu do alveola", upozprava Vladimir Đurđević sa Instituta za meterologiju.

Veliki problem u zagađenju su individualna kućna ložišta, kao i ložišta u manjim industrijskim postrojenjima. U Gradskom zavodu za javno zdravlje se nalaze laboratorije za merenje kvaliteta vazduha

"Pored toga što vršimo analizu detaljnu analizu kvaliteta vazduha, pravimo takozvani indeks kvaliteta vazduha i to činimo tako što od velikog broja podataka, formiramo jedinstvenu informaciju", napominje Andrej Šoštarić.

Različiti senzori i biomonitoring

Nove metode pomoću kojih se meri zagađenost vazduha razvio je i Institut za fiziku, kao što su različite vrste senzora i biomonitoring.

"Konkretno, kolege rade na testiranju senzora za procenu kvalitete vazduha , ja konkretno se bavim biomonitoringom. To znači da korstim živa bića kao pokazatelj kvaliteta životne sredine, navodi Mira Aničić Urošević sa Instituta za fiziku.

Beograd je na vrhu liste najzagađeniji gradova u svetu. Veliki izvor zagađenja su individualna ložišta na fosilna goriva. Ukoliko bi pojedinci prešli na čistije izvore zagrevanja, kao što je pelet, priključili se na gasovod ili koristili geotermalne izvore, znatno bi se smanjila zagađenost vazduha.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар