Beograd dobija spomenike Vasku Popi i Jerneju Kopitaru

Podizanje spomenika Vasku Popi zajednička je inicijativa zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i Udruženja književnika Srbije.

Obrazlažući predlog, Vesić je rekao da je Popa jedan od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka čija poezija pronalazi uporište u identitetu srpskog naroda, a pesme su vezane za simbole Beograda.

"Verujem da ćemo na taj način, kao Grad, uspeti da se odužimo onima koji su dali doprinos kulturi”, rekao je Vesić.

Naveo je da u Beogradu ima više hiljada ulica koje nemaju ime i da je zato pokrenut širok dijalog da se te ulice imenuju.

Među njima će, dodao je, biti mnogo pisaca i svih onih koji su na bilo koji način doprineli razvoju kulture i društva, poput Radivoja Lole Đukića, Novaka Novaka i drugih kojih treba da se sećamo.

Vasko Popa rođen je u Grebencu kod Bele Crkve.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Upisao je Filozofski fakultet u Beogradu, a zatim je školovanje nastavio na Univerzitetima u Bukureštu i Beču.

Živeo je preko puta poznatog beogradskog parka Tašmajdan i dane provodio u restoranu "Poslednja šansa".

Ostavio je neizbrisiv trag u svetskoj poeziji zbirkama "Kora", "Nepočin-polje", "Sporedno nebo", "Uspravna zemlja", "Kuća nasred druma", "Živo meso", "Vučja so", "Rez" i antologijama "Od zlata jabuka", "Urnebesnik" i "Ponoćno sunce".

Preminuo je 1991. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. 

Podiže se spomenik Jerneju Kopitaru u Beogradu

Skupština grada odlučila je i da spomenik slovenačkom lingvisti i slavisti Jerneju Kopitaru bude podignut na uglu ulica Palmotićeve i Džordža Vašingtona u Beogradu. 

Spomenik se podiže na osnovu međunarodnog reciprociteta, budući da je u Ljubljani postavljen spomenik reformatoru srpskog jezika i autoru prvog srpskog rečnika Vuku Karadžiću.

Ovo obeležje poklon je grada Ljubljane, a postavlja se u zank sećanja na prijateljstvo i saradnju Karadžića i Kopitara koji su početkom 19. veka doprineli razvoju srpskog i slovenačkog jezika.

Jernej Kopitar je rođen 1780. godine u mestu Repnje u Sloveniji, a preminuo u Beču 1844. godine.

Bio je član bečke dvorske biblioteke i cenzor slovenskih i novogrčkih knjiga.

Radio je na stvaranju zajedničkog književnog jezika Slovenaca, a pomogao je i projektu Vuka Karadžića u oblikovanju srpskog književnog jezika temeljenog na narodnom govoru, odnosno preveo je reči na nemački i latinski jezik.

Kada je Vuk Karadžić došao u Beč 1813. godine, nakon Prvog srpskog ustanka, napisao je knjigu o propasti tog ustanka.

Zamolio je Jerneja, kao cenzora slovenskih knjiga u Beču da mu je objavi. Jernej to nije učinio, ali se zainteresovao za rad Vuka Karadžića, pa mu je već naredne godine objavio "Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu" i "Malu prosto-narodnju slavenoserbsku pjesnaricu".

Do kraja Kopitarevog života, među njima je vladalo izuzetno prijateljstvo i borba za narodni srpski jezik kao zvaničan u Srbiji.

U odboru za podizanje spomenika, pored predstavnika grada Beograda, biće i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković i Rok Žnidaršič, arhitekta i idejni tvorac budućeg izgleda platoar na uglu Palmotićeve i Džordža Vašingtona.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike