BCBP: Građani ne vide da je EU strateški cilj Srbije

Građani Srbije kao najveće prijatelje vide Rusiju i Kinu a više od polovine ih ne podržava članstvo Srbije u EU, pokazalo je novo istraživanje javnog mnjenja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Rezultati istraživanja objavljeni danas pokazali su i da građani kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i jačanje saradnje sa Rusijom.

Najviše ispitanika (njih 40 odsto) doživljava Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, a 72 odsto veruje da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, dok samo dva odsto misli da je odnos Rusije prema Srbiji neprijateljski.

Posle Rusije, čak 16 odsto ispitanika identifikovalo je Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije.

Rast pozitivnih stavova prema Kini, kako je naveo BCBP, posebno je vidljiv nakon početka pandemije, što dokazuje podatak da tri četvrtine ispitanika veruje da je Kina Srbiji pružila najviše pomoći u borbi protiv pandemije, iako o visini te pomoći zvanični podaci ne postoje.

Prema dostupnim podacima, najveći donator bila je EU, ali to prepoznaje samo tri procenta građana Srbije.

Iako članstvo u EU predstavlja strateški cilj Srbije, samo 9 procenata ispitanika smatra da je to glavni spoljnopolitički prioritet zemlje.

Samo petina ispitanika, pokazalo je istraživanje, smatra da bi Srbija, kandidat za članstvo u EU, trebalo da uskladi spoljnu politiku sa Briselom.

Rezultati istraživanja pokazuju da većina (51 odsto) ne podržava članstvo Srbije u EU dok je 46 odsto ispitanika za članstvo.

Taj rezultat ukazuje da je broj protivnika evrointegracija povećan od 2017. godine, kada se samo 35 odsto gradana izjasnilo protiv članstva u EU.

Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima je gotovo udvostručen u odnosu na 2017. i sada je preko 40 odsto.

Međutim, u blagom porastu je i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od polovine građana.

Na pitanje koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju a 13 odsto SAD.

Istovremeno gotovo tri četvrtine ispitanika smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba.

Istraživanje je pokazalo i da malo više od polovine ispitanika veruje da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba a nešto manje od polovine bi se lično pridružilo sunarodnicima u slučaju takvog sukoba.

S druge strane, 69 odsto ispitanika izjavilo je da Srbija ne bi trebalo da interveniše ako bi se ista situacija dogodila u Crnoj Gori, a 58 odsto ako bi sukob izbio u Bosni i Hercegovini, i većina ih se ne bi uključila u te sukobe.

Kako se navodi u saopštenju BCBP, ohrabruje podatak da dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, a polovina svih ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.

Istraživanje „Mnoga lica srpske spoljne politike. Javno mnjenje i geopolitičko balansiranje“ sprovedeno je tokom septembra i oktobra na reprezentativnom uzorku od 1.200 građana.

(Novi magazin)

Napišite komentar