Basnoslovne cifre se „vrte“ u Beogradu – najskuplja kuća koštala pet miliona evra, garaža čak 40.000

Četvrtina svih nekretnina kojima se trgovina je bila na teritoriji Beograda. Od toga je najviše stanova prodato u Zemunu, više od 2.800, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.

Kada je reč o vikendicama, najviše ih je prodato u Grockoj i Sopotu, ukoliko posmatramo Beograd. Inače ih je najviše bilo u Inđiji.

Najskuplji stan, očekivano, prodat je u Beogradu na vodi. Najskuplja kuća na Savskom vencu, čak pet milona evra.

Neverovatno zvuči podatak i o cenama garažnih mesta. Najskuplje garažno mesto bilo je na Čukarici i koštalo je čak 40.000 evra. 

Najtraženiji stanovi u Zemunu 

Dragana Milićević Sekulić iz Geodetskog zavoda kaže za RTS da su kuće na Savskom vencu tradicionalno najskuplje u Srbiji.

"Ako posmatramo iz ugla RGZ, ta cena je cena sa tržišta, cena po kojoj su se kupac i prodavac dogovorili, samo iz tog ugla možemo da posmatramo. Šta ta kuća ima, teško da možemo da znamo jer nemamo te informacije", rekla je Milićević Sekulić gostujući u Beogradskoj hronici.

Smatra da na cenu nepokretnosti najviše utiču ponuda i potražnja.

Prema njenim rečima, u Beogradu su stanovi najtraženiji u opštini Zemun, a ako se posmatra Srbija, najviše su se prometovali stanovi u Novom Stanu.

"Veliki je promet stanova, veći nego u prvom polugodištu prošle godine i veće su cene", rekla je Milićević Sekulić dodajući da su cene pre pandemije bile niže.

Od juna 2020. nagli skok na tržištu 

Objašnjava da je najskuplji stan prodat u novogradnji, u Beogradu na vodi, za više od 9.000 evra po kvadratu. Najskuplji kvadrat u starogradnji koštao je 4.600 evra.

"Imali smo situaciju da je u prvoj polovini 2020, naročito u aprilu kada je bila zabrana kretanja, bio smanjen obim prometa, sklopljeno je više od 2.000 ugovora. Već od maja se situacija popravlja. U drugoj polovini 2020, od juna, došlo je do naglog skoka na tržištu nepokretnosti, a takav trend nastavljen je i u 2021. Obim prometa veći je za 60 odsto po svim vrstama nepokretnosti", ukazuje Milićević Sekulićeva.

Ističe da nema razlike između starogradnje i novogradnje, potražnja je podjednaka.

"Stanovi su tradicionalno najtraženija vrsta nepokretnosti na tržištu i najviše se novca izdvaja za stanove. Svi stanovi u prvoj polovini 2021. plaćeni su milijardu evra", kaže gošća iz Republičkog geodetskog zavoda.

Najviše stanova kupuje se za keš 

Najmanji promet je, prema rečima naše sagovornice, realizovan u Rakovici.

"Rakovica je opština gde su relativno ujednačene cene starogradnje i novogradnje. Ako se poredi sa Zemunom, prosečna cena novogradnje je 1.825 evra, a u Rakovici 1.380. Stara gradnja u proseku košta 1.523 evra u Zemunu, a 1.131 u Rakovici", navodi Milićević Sekulićeva.

Prema njenim rečima, stanovi se najčešće kupuju za gotovinu – 63 odsto prometovanih stanova kupljeno je za keš, a 37 odsto su krediti.

"Na nivou gradova, krediti su u prvoj polovini godine dominantni u Vranju, 59 odsto je iz kredita, u Novom Sadu 50 odsto i još pet gradova ima udeo viši od 40 odsto. Gotovina je najčešća u Novom Pazaru, 90 odsto, Loznica i Leskovac su takođe u vrhu, sa 80 i 82 odsto. U Beogradu je 39 odsto stanova plaćeno kreditom. Za 40 odsto je veći broj stanova koji su kupljeni iz kredita u ovoj godini nego u 2020", navodi Milićević Sekulićeva.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар