Banke i klijenti u klinču – kada će se raspetljati kreditni Gordijev čvor

Mnogobrojne tužbe građana protiv banaka jer im naplaćuju troškove obrade kredita izazvale su i mnogobrojne polemike i dileme u javnosti. Građani, uz pomoć advokata, tuže banke jer tvrde da im protivzakonito naplaćuju trošak kada im odobravaju bilo koji kredit. Sa druge strane, banke negoduju i nastavljaju da naplaćuju i dalje pozivajući se takođe na zakone.

Stvoreno je pravo vrzino kolo koje je početkom nedelje kulminiralo zakazanom sednicom Odbora za zakonodavstvo u Skupštini Srbije, jer je na dnevnom redu bilo autentično tumačenje odredbi tri zakona, koje je na ruku išlo bankama. Usledio je protest advokata i sednice nije ni bio.

Prošle su četiri godine od kada Sud doneo prvu pravosnažnu presudu po kojoj banka nema pravo da od klijenata naplaćuje trošak obrade kredita. U međuvremenu, Vrhovni kasacioni sud je i doneo svoj stav koji se tumači na dva načina – za i protiv banaka. Nazvanično, od tada je više od 100.000 građana tužilo banke koje bi kao odštetu trebalo da plate i više od 100 miliona evra.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić tvrdi da banke uvek rade u skladu sa zakonom i da im za pravo daje i stav Vrhovnog kasacionog suda, ukazujući da iako i zemlje u okruženju imaju sličnu pravnu praksu, nigde nema toliki broj tužbi kao ovde.

Prema njegovim rečima, to je sistemski problem.

Sa druge strane, generalni sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Srbije Aleksandar Cvejić poručuje da klijenti s pravom tuže banke. Potrebno je samo da banke poštuju mišljenje Vrhovnog kasacionog suda i da vrate građanima novac koji im je protivpravno uzet, dodaje Cvejić.

"Vrhovni kasacioni sud kaže isto ono što navodi i pravni sistem EU. Potpuno je jedinstven stav struke – i tužioci i sudije i advokati stoje na istoj strani, dilema ne postoji. Prilično je loš način na koji banke shvataju svoje obaveze", smatra Cvejić.

"Cena kisele vode" iz ugla bankara i advokata

Vasić pravo banaka da naplaćuju troškove obrade kredita ilustruje kupinom u prehrambenoj prodavnici – prikazana je struktura efektivne kamatne stope.

"Kad uđete u prodavnicu i pitate koliko košta kisela voda, ne pitate koja je struktura cene. Kolege iz Rusije, Austrije, Mađarske rekle su mi da imaju desetak ovakvih tužbi, kaže Vasić.

Prema njegovim rečima, odluka Vrhovnog kasacionog suda je da banke mogu da naplaćuju troškove ukoliko su jasno utvrđeni.

"Troškove naplate kredita određuje svaka banka, a za svaki zajam nisu isti troškovi. Mogu biti fiksni ili procentualni. Imate obradu kredita, za manji iznos i manje aktivnosti banke, za veći iznos, veći, a ni rizik nije isti", dodaje Vasić.

Cvejić uzvraća na primeru kisele vode da banke ne plaćaju samo tu vodu već i etiketu i čep. Tvrdi da troškovi obrade kredita nisu jasno navedeni i da moraju biti u fiksnom iznosu.

"Advokatski lobi" ili pravda na strani građana

Vasić je mišljenja da iza tužbi stoji advokatski lobi, koji će zaraditi pomenutih sto miliona evra. Ako bismo pristali da vratimo novac, to bi značilo da banke ne rade po zakonu. Banke u inostranstvu posluju na isti način, a sto miliona evra je zarada advokata. Ko lepi letke na banderama po centru Brograda koje pozivaju građane da tuže banku", kaže Vasić.

Prema podacima koje je izneo Cvejić, presude protiv španskih i poljskih banaka u skladu su sa stavom Vrhovnog kasacionog suda, dok Vasić tvrdi da oni nisu tačni i da ima potpuno suprotne podatke.

Vladimir Vasić poručuje da država mora naći rešenje za ovaj problem, jer smatra da je u Srbiji ugrožena pravna stabilnost i finansijska sigurnost. Kakva je poruka stranom investitoru kad vidi 200.000 tužbi protiv banaka? Banke nastavljaju da naplaćuju troškove obrade kredita, mora da se raščisti pravna nejasnoća, država mora da interveniše, zaključuje Vasić.

(Radio-televizija Srbije)

Напишите коментар