Banka bez novca, a čuva blago – daje pozajmice, a nema kamate

Banka bez novca, a čuva blago. Daje pozajmice, nema kamate. Jedna takva je 2019. godine otvorena u Mionici. Danas obučava nove "bankare".

"Često se dešavaju greške prilikom očuvanja starih sorti, pa se desi i da se dva sorte kukuruza preblizu gaje i onda se ukrste. Ili da se ne vodi računa o virusnim i bakterijskim bolestima koje se prenose semenom. Tako da je jako bitno poštovati standarde struke. Iz tog razloga, mi posebno ohrabrujemo da se na obuku jave lica poljoprivrende struke ili pravna lica kao što su poljoprivredna škola ili poljoprivredne stručne službe", navodi Ivana Petrović iz ekološkog pokreta "Okvir života".

Genetički resursi se u posebnim uslovima čuvaju na duže staze u poljoprivrednim institutima, Nacionalnim bankama gena i na posletku onoj svetskoj u Svaldbardu.

In sito je model sakupljanja, čuvanja, razmene i gajenja autohtonih sorti na malim, porodičnim gazdinstvima. Jedan takav odnedavno je u Kragujevcu. Inženjer zaštite bilja planira da u svom selu posadi šljivu ranku za proizvodnju rakije, a od zaborava čuva i pasulj sumporas, kukuruz osmak, pozegacu, kolačaru.

"One su naše nacionalno blago, koje treba da ostane za naše potomstvo. Svi znamo značajno su otpornije na bolesti, manje se prskaju i mogle bi biti i naš potencijal za izvoz da od njih pravimo kašice za bebe, sokovi, da to bude lokalnog karaktera i potencijal za razvoj za ruralne krajeve", navodi Lazar Mitrović, inženjer zaštite bilja iz Kragujevca.

Genetička raznolikost je dobra protivteža monokulturi useva koja globalno nastoji da preuzme primat. I zašto da neautohtona, umesto genetski modifikovanih semena.

"Ovo je kraj u kom je hrana uvek bila sloboda i taj prhrambeni suverenitet je ono za šta smo", navodi  Dejan Milosević, portal Prvi na skali.

Violeta Petrović Luković, savetodavac PSSS Kragujevac smatra da svako gazdinstvo treba da ima svoj bastion odbrane i da gaji upravo te stare sorte.

"Da mi očuvamo našu autentičnost jer hibridi se menjaju, sorte se vremenom menjaju, a ove su prilagođene baš našim uslovima", navodi Petrović Lukovićeva.

Prema podacima svetske organizacije za hranu i poljoprivredu od nekadašnjih 7.000 vrsta jestivog bilja 75 odsto svetske proizvodnje hrane danas zavisi od 12 vrsta biljaka i pet vrsta životinja, pri čemu kukuruz, pirinač i pšenica dominiraju u ljudskoj ishrani. Zato je čak i jedna mala banka gena – trezor zlata.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике