Banatsko Karađorđevo – varoš solunskih ratnika

Fotografija koja je nastala u Americi, na kojoj je i deda Bogdana Baste Dimitrije, prvi put je prikazana u Banatskom Karađorđevu. Pre nego što je postao solunski dobrovoljac, deda Dimitrije je završio koledž u Americi, imao dobro plaćen posao rukovodioca u rudniku, ali je sve ostavio i na poziv otadžbine koju nikada pre toga nije video, došao da se bori za njenu slobodu.

„Kada se desio taj veliki zbor oni su za zastavom krenuli u brodove i ukrcali se. Veliko rodoljublje je bilo. Ljudi su voleli tu zemlju Srbiju. U momentu kad dođe stani-pani, svi su što kaže ono, za go nož bi uhvatili, krenuli da je odbrane”, kaže Bogdan Basta, iz Banatskog Karađorđeva.

Za ratne zasluge dobrovoljci su dobili zemlju od kralja Aleksandra, a selo nazvali Banatsko Karađorđevo po voždu Karađorđu.

„Prvi doseljenici su bili dobrovoljci, kolonisti i autokolonisti, koji su posle Prvog svetskog rata tada dobili pet hektara zemlje i pola jutra za svoju kuću i okućnicu. Bio je 691 dobrovoljac”, navodi istoričar Milan Radaković.

Banatsko Karađorđevo danas ima sve odlike modernog naselja sa dve hiljade stanovnika. Osnovano je na ledini pa su geometri mogli lako da ga katastarski urede.

„Sam oblik sela, na primer karakteristično je da je izrađen tako da je imao jedan kvadratni oblik, gde su ulice bile vrlo precizno odmerene, nacrtane i gradnja je ovde tekla planski”, objašnjava Dušan Guteša iz Državnog arhiva Srbije.

Povodom obeležavanja stogodišnjice Banatskog Karađorđeva, Vanda Vojvodić Micova iz istorijskog arhiva Zrenjanin i Zoran Veljanovski iz Muzeja prisajedinjenja Vojvodine priredili su izložbu dokumenata i fotografija sela u periodu između dva svetska rata.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike