Angela Merkel je „klimatska kancelarka“ samo koliko mora

U govoru na 10. Petersberškom klimatskom dijalogu na kojem su bili ministri za zaštitu životne sredine iz 35 zemalja, kancelarka je dodala da će o svemu raspravljati u okviru svog kabineta te da "ako pronađemo razuman odgovor, možemo se pridružiti inicijativi".

"Takva klimatska neutralnost znači da nećemo u potpunosti ukinuti emisiju ugljen-dioksida, ali da ako ima te emisije, moramo da nađemo alternativne mehanizme da skladištimo ugljen-dioksid ili ga kompenzujemo kroz različite mere kao što je sadnja šuma", rekla je Merkelova, koja je samo pre nekoliko dana na samitu lidera EU u Rumuniji blokirala predlog devet članica EU da najkasnije do 2050. EU smanji nivo ispuštanja ugljen-dioksida nastalih naročito sagorevanjem fosilnih goriva na nivo koliko vegetacija može da apsorbuje ove gasove.

Od 2011. kada je posle nuklearne tragedije u Fukušimi odlučila da Nemačka krene u gašenje nuklearnih elektrana i prelazak na zelene i obnovljive izvore energije, Merkelova je za mnoge postala "klimatska kancelarka", a Nemačka lider kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Ali ova reputacija je polako ali sigurno minulih godina izbledela, jer su njenim vladama bile važnije ekonomija i migracije, a ne ekologija. Pa se tako nije odustalo od odluke da se iseče jedna od najstarijih nemačkih šuma Hambah samo zato da bi se otvorio prostor za jedan od najvećih kopova uglja, čije sagorevanje upravo dovodi do klimatskih promena.

Doduše, milijarde evra date na prelazak na obnovljive izvore energije nisu bačene uzalud. To se možda najbolje videlo 22. aprila ove godine.

To je bio uskršnji ponedeljak u Nemačkoj. Izuzetno sunčan ali i vetrovit dan. Idealan za proizvodnju struje vetrenjačama i solarnim pločama. I zaista toga dana iz obnovljivih izvora proizvedeno je dovoljno struje da u potpunosti podmiri energetske potrebe najjače evropske ekonomije.

Problem je što se ove godine to dogodilo samo tog dana. I to da je bio neradan dan te da većina industrijskih pogona nije radila zbog uskršnjih praznika.

Realnost je da Nemačka i dalje zavisi od termoelektrana na ugalj i da uprkos sve većem korišćenju energije vetra i sunca, od 2009. nije bitnije smanjila emisiju ugljen-dioksida.

I dalje je na emisiji 900 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što je daleko najviše u Evropi. Susedna Francuska ima upola manju emisiju, ne samo zbog manje industrijske proizvodnje već i zbog toga što ogroman deo električne energije dobija radom nuklearki.

Da situacija bude gora, Nemačka neće uspeti, kao da je priznala i Merkelova, da ispuni ni svoje ciljeve o smanjenju emisije gasova do 2020.

A nemački Savezni revizorski sud ukazuje da je u poslednjih pet godina na prelazak na obnovljive izvore energije potrošeno najmanje 160 milijardi evra, ali da su ovi troškovi "u ekstremnoj disproporciji sa rezultatima".

Kako onda sa tolikim ulaganjem, i jednom od najvećih cena struje za potrošače, Nemačka nije uspela više u postizanju klimatskih ciljeva? Odgovor, smatraju analitičari, leži u tome što je Angela Merkel "klimatska kancelarka" samo koliko mora.

Kada je donela odluku o postepenom ukidanju nuklearki, to nije pratila odluka o ukidanju termoelektrana i korišćenja uglja kao energenta. Naprotiv, vetroparkovi i solarni paneli su širom zemlje nicali uporedo sa postojećim prljavim termoelektranama.

To zapravo nije bila iskrena strategija da se pređe na čistu energiju. Ne, to je bio odgovor na tadašnje uznemirenje nemačke javnosti posle havarije u Fukušimi izazvane cunamijem.

S druge strane, nemačka vlada i vladajuće političke stranke očigledno nisu želele da oštete nijednu kompaniju ili glasača. Dok se demohrišćani plaše da bi zatvaranje termoelektrana na ugalj ugrozilo ekonomski rast zemlje i industrijalce koji ih podržavaju, socijaldemokrate to plaši jer bi to dovelo do znatnog gubitka posla radnika, koji su tradicionalno njihovo biračko telo.

Čak i jučerašnji obrt u retorici kancelarke Merkel mnogi sagledavaju kroz prizmu izbora za Evropski parlament i nastojanja da se zadovolje zahtevi birača. Naime, rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja, objavljenog u ponedeljak, pokazali su da nemački birači vide životnu sredinu kao temu broj jedan, kojom bi trebalo da se njihovi predstavnici u evropskim institucijama bave.

Sa liste od 16 tema, 34 odsto ispitanika u Nemačkoj je za prioritet navelo zaštitu planete od klimatskih promena, a tek na drugom mestu je pitanje migracija.

Zbog toga ne čudi što Merkelova hvali đake i studente koji organizuju proteste jer njihove vlade nedovoljno čine u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, to i dalje ne znači da je spremna pri kraju svoje političke karijere da bude "klimatska kancelarka" i više nego što mora.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike