Anastasijević na suđenju Stanišiću: SDB Srbija ostvarivala Miloševićev plan za nove granice

Beogradski novinar Dejan Anastasijević posvedočio je danas, na haškom procesu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, da su Crvene beretke i druge formacije pod kontrolom Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije, tokom ratova Hrvatskoj i BiH, na terenu ostvarivale plan Slobodana Miloševića za „uspostavljanje novih granica između republika“.

„Govorilo se jako mnogo o novim granicama… Te granice je definisao Vojislav Šešelj – tada formalno u opoziciji, ali u milosti vlasti – na liniji Karlovac-Ogulin-Karlobag-Virovitica… To je, kratko rečeno, Velika Srbija“, rekao je Anastasijević kao svedok optužbe.

Dodao je da „Milošević to nije otvoreno govorio, ali jesu njegovi saradnici i političari koji su uživali podršku njegove stranke“.

Prema optužnici, Stanišić koji je bio šef SDB Srbije, i njegov pomoćnik Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu s predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji se cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH radi uspostavljanja srpske dominacije.

Stanišić (67) i Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, prisilno premeštanje i deportacije u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.

Anastasijević, koji je tokom ratova u Hrvatskoj i BiH bio novinar nedeljnika Vreme, izjavio je da je za ostvarivanje Miloševićevog plana „uspostavljanja novih granica između republika“ bila „ključna upotreba“ SDB Srbije zato što su „radnje koje su bile sprovođene“ u tom cilju bile „ilegalne i po zakonima Srbije i po međunarodnom pravu“.

Bilo je to „borbeno intervenisanje u stranoj državi“, za koje je „tajna služba bila idealna“, kazao je svedok.

Da je Simatović bio komandant Crvenih beretki, Anastasijević, kako je rekao, prvi put je čuo u novembru 1993, od Dragoslava Bokana, beogradskog reditelja za koga je rekao da je tada bio „komandant jedne od paravojnih formacija u Zapadnoj Slavoniji“.

„Kasnije se, na mnogo drugih načina i iz mnogo drugih izvora, potvrdilo se da su Crvene beretke borbena jedinica SDB Srbije“, kazao je svedok.

Stanišića i Simatovića, Anastasijević je „zbog prirode Službe“ svrstao među „najvažnije ljude“ za ostvarivanje Miloševićevog plana. Kao ilustraciju Stanišićeve tadašnje moći naveo je da je on jedini mogao da u Miloševićev kabinet uđe „bez kucanja i najave“.

Po svedoku, taj plan je ostvarivala neformalna grupacija zvana „vojna linija“ koju su, pored Stanišića i Simatovića, činili izabrani pripadnici JNA, MUP Srbije i drugih institucija.

Za postojanje „vojne linije“, Anastasijević je, po sopstvenim rečima, čuo s proleća 1992. od tek smenjenog šefa kontraobaveštajne službe JNA generala Aleksandra Vasiljevića, a kasnije su to potvrdili i drugi izvori.

Smenjivanje Vasiljevića i 40 drugih „titoističkih generala“ u maju 1992, po Anastasijeviću, bio je deo „instrumentalizacije JNA“ za ostvarivanje Miloševićevog plana.

„Vojna linija“ radila je na „pripremi rata“, odnosno na „naoružavanju i organizovanju Srba van Srbije, kao i na organizovanju jedinica iz Srbije koje bi ih branile od vlasti Hrvatske i BiH i pripremile odvajanje“, izjavio je Anastasijević.

Po ov svedoku, „vojna linija“ je uspostavljena pošto je predsednik Srbije Slobodan Milošević, u susretu sa gradonačelnicima u aprilu 1991, obelodanio da je naredio „mobilizaciju rezervnog sastava policije“ i najavio mogućnost angažovanja određenih jedinica na zaštiti Srba van Srbije.

„Tada je po zakonu bilo nezamislivo i ilegalno da policija jedne republike radi na teritoriji druge republike bez njene dozvole. Iz ovog proizlazi da je Milošević bio spreman da uputi policiju i paravojne formacije u druge republike, što je de fakto najavilo rat“, rekao je Anastasijević.

Zapisnik sa tog susreta – koji je beogradski nedeljnik NIN tada objavio izvlačeći u naslov Miloševićeve reči: „Bogami ćemo da se tučemo“ – tužioci su uvrstili u dokaze.

Kako je svedok rekao, bilo je „logično“ da je Franko Simatović, kao komandant Crvenih beretki, „morao igrati jednu od vodećih uloga“ u vojnoj liniji, te da je bilo „potpuno nezamislivo da je Simatović radio na svoju ruku bez odobrenja Jovice Stanišića“.

Anastasijević je posvedočio i da je „vojna linija“ svoj cilj ostvarila već polovinom 1992. kada su Srbi u Hrvatskoj i BiH „uspostavili svoje paradržave i imali kontrolu nad teritorijama koje su zauzeli“.

Samim tim je podršla vlasti u Beogradu tim „paradržavama“ mogla postati otvorena, a ne prikrivena, preko „vojne linije“, kao do tada, napomenuo je svedok.

Iako je, u sažetku Anastasijevićeve izjave, tužilac Daglas Stringer (Douglas Stringer) naveo da je on bio „očevidac zločina“ u Vukovaru, svedok je u sudnici rekao da „nije video kako nekog ubijaju“.

„Ja nisam video da nekog ubijaju, ali sam video kako nekog okrvavljenog čoveka odvode iza kuće i zatim sam čuo pucnjavu. Mogu samo da pretpostavim šta se desilo“.

Opisao je da je, po padu grada u novembru 1991, u Vukovaru video pripadnika srpske paravojske sa krvavom mačetom koji mu je rekao da „radi samo na hladno“.

Anastasijević je izjavio i da su se „srpski mediji koristili propagandom kako bi započeli i održavali rat“, potpirujući strah da će vlast Franje Tuđmana u Hrvatskoj ponoviti genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata.

„Cilj propagande bio je da se uveličavaju srpske žrtve, a da se umanjuju zločini srpske strane“, kazao je svedok.

Pošto je tužilac Stringer u sudnici pustio izveštaj novosadske televizije o srpskim žrtvama „masakra“ pronađenim u dvorištu vukovarske bolnice, Anastasijević je tvrdio da su to zapravo bili „pacijenti preminuli u bolnici“ koji su bili izneti iz mrtvačnice u kojoj nije bilo struje, a nisu mogli biti sahranjeni zato što je „bolnica stalno bila pod vatrom“.

„Miloševićevi mediji izveštavali su da su tu Srbi masakrirani i mučeni… To su pacijenti preminuli u bolnici koje prikazuju kao Srbe, žrtve hrvatskog fašizma. To je tipičan primer izveštavanja srpskih medija. Ni hrvatski nisu bili bolji“, naglasio je Anastasijević.

Danas započeto unakrsno ispitivanje Anastasijevića, Stanišićeva odbrana nastaviće sutra.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike