Američki međuizbori – šta bi u spoljnoj politici donela nova većina na Kapitol hilu

Eventualna pobeda Republikanaca u među izobrima mogla bi da bude poslednji znak na koji bivši predsednik Donald Tramp čeka da bi objavio svoju kandidaturu za izbore 2024. godine. Sama kandidatura i mogućnost da pobedi aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena sa prilično lošim trenutnim rejtingom otvara nove pukotine u američkom društvu, ali, neki smatraju, i da bi imala i ogroman uticaj na globalnu politiku.

S druge strane, nije malo onih koji smatraju da su ovi izbori tek uobičajena provera "prolaznog vremena" aktuelnog predsednika i da se američka politika, ni unutrašnja ni spoljašnja neće mnogo menjati.

Kolumnistkinja "Nedeljnika" Ljiljana Smajlović ne vidi po čemu bi ovi američki međuizbori bili istorijski.

Samo se provlači teza da će glas za republinace doneti propast države. Ako republikanci dobiju većinu po starom običaju prestaće istrage o članovima Senata iz redova te stranke i krenuće odmazda pokušaj izbacivanje ključnih ljudi demokrata iz kongresnih odbora, ali se suštnski politika neće menjati, navodi Smajlovićeva. 

Ivan Vujačić, bivši ambasador SRJ u SAD i profesor na Ekonomskom fakultetu i Fakultetu poltičkih nauka Univerziteta u Beogradu naglašava da su međuizbori u SAD rutinska stvar.

Stranka aktuelnog predsednika redovan gubitnik međuizbora

Ukazuje na to da po pravilu manje birača glasa na njima u poređenju sa predsedničkim kao i da je 36 od posednjih 40 međuizbora stranka iz koje je aktuelni predsednik ih je izgubila.

"Više se radi o osporavanju Bajdenove pobede od strane Trampa koji do tada nije viđena. Ukoliko bi svi republikanski kandidati za tužioce i guverneri u raznim saveznim državama došli na funkcije i osporavali ponovo izbor Bajedena. Rutinski bi bilo da sve ovo ne desi", objašnjava Vujačić.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da bi čudo bilo da demokrate da zadrže većinu u Kongresu. "To će im biti opomena i podstrek Trampu da objavi svoju predsedničku kandidaturu za 2024. godinu".

Smatra da se u slučaju pobede republikanaca neće menjati politika prema Ukrajini.

Od početka rata u Ukrajini sve rezolucije o vezi sa pomoći Ukrajini i sankcijama Rusiji donošene su zajednički sa demokratama. Možda će republikanci malo više da koče i više da se razgovara. Suština je, prema Rajićevim rečima, da su neokonzevativici među republikancima još skloniji intervencionizmu nego demokrate. Dodaje da je moguće je da na tom pitanju vidimo radikalnije odluke.

Vujačić naglašava da je američki predsednik suveren u vođenju spoljne politike dodajući da je republikanci ne spore.

Ljiljana Smajlović podseća da je 2016. kada je Tramp postao predsednik prve dve godine godine mandata nije bilo promena u Stejt departmentu. "Politika prema ovom delu sveta nije se menjala do pojave Ričarda Grenela i njegovog povratka iz Nemačke".

Slaže se sa sagovorinicima da bi republikanci bili još radikalaniji u spoljnoj politici.

"Kada je Ukrajina u pitanju, ‘republikanci su veći krstaši od demokrata’. Dovoljno je da u Iranu neko uzvikne “smrt Americi’ odmah bi poželeli da krenu u rat sa Teheranom. Kad kažu da ‘neće Bajden od nas dobiti blanko ček za Ukrajinu’, treba se setiti 2006. kada su demokrate osvojile većinu, a sledeće godine su Džordžu Bušu izglasale najveći ratni budžet", kaže Smajlovićeva.

Životne teme važnije za građane SAD

Naglašava da je prema Galupovom istraživanju spoljna politika u drugom palnu građana SAD. "Pokazalo se da su glavne teme inflacija, obrazovanje abortus a ne Ukrajina, Kina i spoljnopolitičke teme. Ovi izbori u svetu se prate jer vlada strah od povratka Trampa na vlast", dodaje kolumnistkinja "Nedeljnika".

Ono što bi moglo da se desi ako većinu dobiju republikanci, Vujačić ilustruje vicom da Kongres ne radi ništa a da potom preterano reaguje. Ono što republikanci mogu je da učine je da glasaju da se obustavi finansiranje administracije, ali da to može da se okrene protiv njih, da ih javnost vidi kao one koji da rade protiv zemlje, dodaje Vujačić.

Rajić kaže da u politici SAD od 2016. godine ništa nije redovno, kada je neprofesionalni poltičar postao predsednik.

"Protiv Trampa u Republikanskoj stranci su neokonzervativci koji su svesni da bez njega nema pobede. Tramp je doveo nove birače, razočarane demokratama. Pitanje je da li se dve struje mogu udružiti", naglašava Rajić.

Vujačić kaže da demokrate od Bajdena zasad nemaju boljeg kandidata za izbore 2024. ali da i Tramp i Bajden imaju nizak rejtig u američkoj javnosti.

Šta bi bilo sa dijalogom Beograda i Prištine

Na pitanje da li bi Beograd i Priština pobedom republikanca dobili više vremena za konačan sporazum, Smajlovićeva kaže da ne očekuje da će se ni tu bilo šta menjati sa čime se slaže i Vujačić, bar ne u naredne dve godine.

"Evropa vodi Briselski proces, a Amerikanci mogu jedino mogu da pritisnu i poguraju kada treba nešto da se potpiše", konstatuje nekadašnji ambasador Srbije u SAD.

Rajić ukazuje na to da ukoliko bi Bajden ponovo bio izabran pošto bi mu to bio i poslednji mandat, možda bi se mogao očekivati neki zaokret.

Naglašava da Srbija u Kongresu ima respektabilan kokus među kojima su i republikanci i demokrate.

Vujačiću se čini da je Srbija već "zaigrala" ne republikance a u kokusu su prisutne obe strane. "To nije grupa za lobiranje, već oni koji će videti i predstaviti našu stranu sa razumevanjem", zaključuje Vujačić.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike