Admiral Fogo: Srbija mora sama da bira svoje partnere

Na poziv načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Milana Mojsilovića, u dvodnevnoj uzvratnoj poseti Republici Srbiji boravi komandant Komande združenih snaga NATO-a iz Napulja, admiral Džejms Fogo.

Sa srpskim zvaničnicima razgovara o saradnji Vojske Srbije i Kfora, zajedničkim aktivnostima u okviru programa Partnerstvo za mir i aktivnostima iz domena obuke. U intervjuu za RTS, admiral Fogo govorio je i o saradnji Srbije sa Kinom i nabavci ruskog naoružanja i opreme.

Gospodine amdirale, koji je razlog Vaše posete Srbiji?

– Svrha mog dolaska u Srbiju je ista kao i uvek. Bio sam ovde mnogo puta. Ovde sam da unapredim kvalitet odnosa sa Vojskom Srbije, da se vidim sa novim načelnikom Generalštaba generalom Mojsilovićem, i ovako uzvraćamo na njegovu posetu nama u maju ove godine.

Da li ste zadovoljni nivoom saradnje sa Vojskom Srbije? Šta mislite o učešću Vojske Srbije u združenim, zajedničkim vojnim vežbama?

– Mislim da je Vojska Srbije veoma profesionalna. Video sam srpske vojnike na terenu, upoznao sam srpske vojnike. Prvi put kad sam došao ovde, ranih 2000-ih, 2005. godine, bio sam dobar prijatelj vašeg izaslanika odbrane u Vašingtonu generala Milorada Perića, koji se vratio i bio zamenik ministra odbrane.

Od tada sam upoznao dva načelnika Generalštaba, generala Mojsilovića i generala Dikovića. Zajedno smo radili na pitanjima između Srbije i Kosova. Mislim da su odnosi između mojih snaga na Kosovu – Kfora  i Vojske Srbije ovde u Srbiji, a naročito u sedištu u Beogradu, odlični i veoma profesionalni.

Saradnja sa Srbijom je veoma važna ali i osetljiva tema kad je reč o Kosovu i Kforu. Kfor je treći u lancu reagovanja. Šta to znači? Ako kosovska policija pokuša da preuzme potpunu kontrolu na Severu Kosova i dođe do ozbiljnih sukoba sa srpskim stanovništvom, da li će u tom slučaju biti primenjen taj lanac reagovanja?

– Vi mislite o statusu Kfora kao trećeg u lancu reagovanja. Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, imamo odgovornost za bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja širom Kosova, u saradnji sa kosovskim institucijama. Tamo su kosovska policija, kao i misija Evropske unije – Euleks.

Ako idemo redom, kosovska policija, Euleks i Kfor, Kfor je tehnički treći u lancu reagovanja. Ali mi imamo odgovornost za održavanje bezbednog i sigurnog okruženja u svim okolnostima.

Iskreno, mislim da smo u prethodnih 20 godina obavili prilično dobar posao. Letos smo obeležili 20 godina prisustva na Kosovu. Za to vreme, 213 vojnika NATO-a je, nažalost dalo svoj život za čuvanje mira, i pamtimo ih s poštovanjem, a u junu ove godine smo im podigli spomenik u blizini kampa "Filmski grad", sedišta Kfora u Prištini.

Sve vreme održavamo bliske veze i saradnju sa Vojskom Srbije po ovom pitanju. Mislim da je do sad bilo dobro.

Nedavno je ovde boravio glavni zapovednik savezničkih snaga u Evropi general Volters. Sada ste Vi u poseti Srbiji. Zbog čega je NATO, i pored poznatog stava, toliko zainteresovan za zemlju koja ne želi da se priključi Alijansi?

– Ne samo general Volters, već i predsedavajući Vojnog komiteta vazduhoplovni maršal Stjuart Pič. Razgovarao sam sa maršalom pre ovog dolaska u Srbiju. General Volters je moj direktni nadređeni u lancu komandovanja, on je vrhovni komandant Savezničkih snaga u Evropi.

Svima nama je u interesu stabilnost i bezbednost na Balkanu, što vodi do ekonomskog blagostanja. Svi redovno dolazimo ovde, ja verovatno češće od drugih, jer imam odgovornost za NATO vojnu kancelariju za vezu u Beogradu, za snage na Kosovu, kojih ima između 3.500 i 3.600, za štab NATO-a u Sarajevu, gde idem sutra na primopredaju dužnosti komandanta.

Održavamo vezu i sa snagama EU u Sarajevu, tako da postoji grupa ključnih lidera koji dolaze ovde da razgovaraju sa vašim državnim organima. Danas sam se video sa zamenikom ministra spoljnih poslova, zamenikom ministra odbrane, kao i generalom Mojsilovićem. Taj dijalog je veoma važan i mi ga održavamo.

Srbija je nedavno kupila neko rusko naoružanje. Da li to izaziva zabrinutost u Vašoj komadi ili celom NATO-u?

– Srbija mora sama da bira svoje partnere i zemlje s kojima želi da ima odnose ili transakcije. Naravno da je to izbor Srbije kao demokratske zemlje. Međutim, znam da je Srbija partner NATO-a.

Imate međunarodno partnerstvo sa NATO-om i mi to partnerstvo realizujemo kroz vežbu "REGEX 2018", periodične dolaske mobilnih timova za obuku, kao i kroz bilateralnu padobransku vežbu sa snagama Sjedinjenih država 2017. godine.

Idem u Vojnu akademiju kako bih sa potpukovnicima i pukovnicima pričao upravo o tome kako se sve ovo odvija. S druge strane, imate odnos sa Rusijom i drugim državama partnerima. To je vaš izbor. Lično, nemam problem s tim. Ipak, verujem da su budućnost ove zemlje i njen ekonomski napredak povezani sa evroatlantskim integracijama, što na kraju predstavlja članstvo u Evropskoj uniji i nadam se da će se to desiti.

A da li dobre veze Srbije sa Kinom i Rusijom izazivaju zabrinutost?

– Da, imate dobre odnose sa Kinom. Jedna demokratska zemlja ima mogućnost da sama bira. Vidimo da Kina napreduje, i nadamo se da će nastaviti da napreduje mirno, kako se Kina bude približavala drugim nacijama, da će poštovati norme, institucije i standarde ponašanja u svetu koji su nastali nakon velikog konflikta – Drugog svetskog rata.

Znate da su Sjedinjene Države pomogle Kini u tom ratu, na Pacifiku. Mi smo porazili Japansko carstvo kako bi Kina i Koreja mogle da budu bezbedne. Neki događaji u Južnokineskom moru su neprikladni i trenutno vidimo neke događaje u Hongkongu koji zabrinjavaju.

Ipak, Srbija sama bira s kim želi da stupa u odnose i zaista se nadam da će Kina nastaviti da napreduje mirnim putem za dobrobit celog sveta, a ne samo nekog posebnog interesa na samo jednom mestu.

Kako u svetlu poslednjeg Samita NATO-a u Londonu, vidite budućnost NATO-a kroz 20 godina, bez obzira na različite poruke, i zabrinutost zbog finansiranja?

– Upravo smo proslavili sedamdesetogodišnjicu. Ne biste mogli tako nešto ponovo da uradite danas. Alijansa je bila veoma uspešna. Jedini put kad je član 5 Severnoatlantskog ugovora aktiviran bio je prilikom napada na moju zemlju 11. septembra 2011, kada su nam saveznici i partneri došli u pomoć u ratu protiv terorizma. To je svakako nešto što ćemo uzimati u obzir.

Mislim da je dijalog u Londonu na Samitu i sastanku lidera pokazao iskrenost, značajne razgovore o stvarnim pitanjima kao što je podela troškova, otvorenost, kao i fleksibilnost. Mislim da su to pokazatelji veoma zdrave organizacije.

Uprkos tome, ako se osvrnete na prethodnih četiri-pet godina, ukupni izdaci za odbranu NATO-a su porasli za više milijardi dolara. Članice su posvećene dostizanju cilja od 2 odsto do 2024, što znači ulaganje više sredstava u odbranu za zajedničku dobrobit trenutnih 29, a uskoro i 30 članica. Mislim da je ovo bio veoma uspešan samit i veoma sam zadovoljan ishodom.

Kada ćemo se videti sledeći put?

Sledeći put ću doći, siguran sam da će me ponovo pozvati, nadam se da će sve dobro proći u Vojnoj akademiji i možda će me ponovo pozvati da održim predavanje na drugom kursu.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike